У цркви Светог Пророка Илије у Бјеловцу код Братунца 14. децембра је служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека.
Помену страдалом српском становништву присуствовао је и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.
Јаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села, под командом Насера Орића, упале су рано ујутро 14. децембра 1992. године у три подрињска села убијајући све што су стигле, пљачкајући и палећи српску имовину.
Најмлађе жртве били су четрнаестогодишњи Слободан Петровић и петнаестогодишњи Чедо Миладиновић, а најстарија осамдесетосмогодишња Злата Јовановић.
Двије трећине убијених били су цивили.
Предсједник Савчић је овом приликом рекао да није нормално да упркос очигледним доказима о злочину над 68 Срба у Бјеловцу код Братунца прије 27 година још нико није одговарао, те упитао да ли неко мисли да ће такво „дијељење правде“ обезбиједити мирну и перспективну будућности у БиХ.
„То су те накнадне ране које се отварају и из године у годину продубљују чекајући правду, а у међувремену против великог броја Срба подижу се оптужнице, чак и за потпуно измишљене догађаје“, нагласио је Савчић.
Према његовим ријечима, да ли неко ко овако ради и „дијели“ правду мисли да ће то обезбиједити мирну и перспективну будућност народима БиХ.
Предсједник БОРС-а је истакао да Срби, све док постоје, морају да траже правду за своје страдале јер је велики број својим животима платило слободу коју српски народ данас има, што се не смије заборавити.
Након почињеног масакра, муслиманске снаге су потпуно опљачкале српску имовину, а онда попалиле ова три села, те групу заробљених жена и дјеце одвеле у логор у Сребреницу, гдје су злостављани и мучени.
Код спомен-плоче са именима убијених на зиду бјеловачког храма положени су цвијеће и вијенци.
