Предсједник Савчић на обиљежавању годишњице страдања у Добровољчкој улици

У Миљевићима у Источном Сарајеву 02. маја је обиљежено 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици.

Ове године годишњица није обиљежена у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника.

Обиљежавању је присуствовао и предсједник Борачке организације генерал Миломир Савчић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, посланици у Народној скупштини, Парламенту БиХ, градоначелник Источног Сарајева, начелници градских општина те представници борачких организација сарајевско-романијске регије.

У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу.

Предсједник Савчич је рекао да помен у Миљевићима у Источном Сарајеву не треба сматрати одустајањем од обиљежавања трагичних догађаја 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој, већ схватити као својеврсну опомену и поруку.

„Ово треба схватити као опомену и поруку да морамо једни другима обезбиједити нормалне услове, да без присуства полиције и било каквих репресивних мјера које се предузимају дођемо, поклонимо се сјенима погинулих сабораца и сународника, запалимо свијеће и положимо цвијеће или нешто друго, како то код ког народа вјера и традиција захтијевају“, поручио је предсједник Савчић.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни сарајевски криминалци.

У првим данима маја 1992. године у општем нападу муслиманских паравојних формација на припаднике ЈНА убијена су 42 војника, официра и цивила, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Само у Добровољачкој, у нападу на колону у повлачењу, убијено је девет припадника ЈНА.

Злочини над војницима ЈНА с почетка маја у Сарајаву нису добили судски епилог.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет „Добровољачка“ уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. г

одине закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак „политички мотивисан“.

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.

 

   

Translate »