Часни оци драги пријатељи и браћо,
Данашњи празник Дан борца и 218. година Првог српског устанка протиче у још једном значајном јубилеју за Војску Републике Српске и све њене грађане, а то је тридесет година од постојања наше Отаџбине.
Република Српска је вишевјековна тежња нашега народа на овим просторима, за слободу, а против ропства и угњетавања.
Нема дијела Републике Српске која није натопљена крвљу наших предака од 15 до 20 вијека.
Читава Република Српска једно велико гробље познатих и непознатих бораца за слободу.
Сваки од тих наших јунака је унио дио себе у ова брда и долове и сваки од њих нас је задужио и завјетовао да одбранимо част и поштење рода коме припадамо.
Уз божији благослов, вољу и снагу наших бораца успјели смо остварити и створити простор за своју слободу и слободу наших потомака.
Ова борба је изњедрила на стотине и хиљаде јунака без имена и презимена.
То су били скромни људи али јаких убјеђења.
Иако то ријетко чине један од америчких публициста те ратне 93. године нас је овако описао „Језгро Војске Републике Српске у свим биткама чинили су обични људи које је ратни вихор отргао од обичног живота. Мушкарци су подијелили вријеме између обичног живота и војничких задатака. Ако је потребно они се одмах појављују са оружјем гдје је постајала опасност.
Они знају ко може ићи кући, а ко ће остати на борбеном положају када ратна опасност спласне. У цивилном животу су ти људи обичне комшије кумови, пријатељи, а у рату ратни другови. Ово је војска грађана којима не требају ријечи патриотизма. Они се буквално боре за своје домове, своју имовину, породицу као и за своје животе.
Тако су нас видјели други они који су нас врло често у ратном вихору и нападали.
Драга наша дјецо радујемо се што данас присуствујете заједничком историјском часу. Ви нисте криви него смо то ми што вас нисмо позивали да будете увијек са нама и на овим мјестима.
Да знате сви наши споменици па и овај пред нама подигнути су и за живе и за мртве слободаре.
Они су историја од камена, а не од папира.
Пред вама а и међу вама су живи хероји Отаџбинског рата којима се нисмо на адвекатан начин још одужили.
Надамо се да ће у наредном времену они бити у вашим уџбеницима као што је то Карађорђе и све српске војводе.
На крају користим прилику да у име Борачке организације Републике Српске нашој братској Србији честитам Дан државности “Сретење господње“ а вама и вашим породицама од бога добро здравље.
