Низом културних манифестација и свечаности у Невесињу је 09. и 10. јула обиљежена 141. годишњица од херцеговачког устанка познатог као „Невесињска пушка“. Обиљежавању су у име Борачке организације присуствовали предсједник Одбора ратних војних инвалида Војин Гушић и предсједник Предсједништва Борачке организације Душко Милетић који се обратио присутнима на Централној свечаности.
Предсједник Милетић је поручио да обиљежавање 141. године од Прве невесињске пушке треба да буде путоказ за будућност и да подсјећа како се српски народ увијек у прошлости морао изборити за своју слободу и како је сваки пут морао платити високу цијену за њу.
„Сјећањем на прву Невесињску пушку и на све остале битке нашег народа, а посебно на одбрамбено-отаџбински рат, чувамо и јачамо Републику Српску, јер само нам је она гарант осптанка на овим просторима и гарант наше будућности“ нагласио је Милетић.
Он је истакао да је српски народ познат као народ који се вијековима борио за своју слободу, напомињући да није било лако очувати слободу на балканској вјетрометини.
Подсјећајући на три устаничке пушке у Невесињу, Милетић је рекао да су многи походили српске крајеве, поробљавали и окупирали, али да су увијек, ма колико окупација трајала, одлазили поражени и понижени.
Милетић је подсјетио да су слога и јединство покренули хајдуке војводе Петра Радовића и харамбашу Пера Тунгуза да се одваже и подигну устанак против Отоманске империје и да српски народ поведу у борбу за слободу.
„Шта би данас они рекли за нашу неслогу и свађу? Коме треба свађа народа, неслога бораца, ко то покушава у овој Републици у недостатку рјешења за статусне проблеме, разбијати Борачку организацију формирањем мањих, паралелних, подобних организација, те да на тај начин контролише борачку популацију кршењем Закона о удуржењима и фондацијама“, упитао је Милетић.
Након обраћања на Централној свечаности, прилагођен је богат културно-умјетнички програм.
Прије свечане академије у Градској галерији је отворена изложба портрета „Хероји Херцеговине“ ауторке Биљане Ристић која је на каменим плочама осликала највиђеније јунаке Херцеговачког устанка.
Другог дана манифестације, код Споменика невесињским устаницима у Крековима, служен је парастос, а потом су бројне делегације положиле вијенце и цвијеће на споменик.
Током саборовања у Крековима приређено је и такмичење у соколским дисциплинама – бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.
Устанак „Невесињска пушка“ подигнут је на подручју општине Невесиње 09. јула 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио.
Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике кризе.
