Централно обиљежавање Дана сјећања на Србе страдале у Олуји ове је године први пут одржано Републици Српској.

Обиљежавању су присуствовали Његова светост патријарх српски Порфирије, предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић и други званичници Српске и Србије. Обиљежавању је присуствовао и велики број бораца и чланова Борачке организације из многих градова и општина Републике Српске предвођени предсједником Борчаке организације Раданом Остојићем и предсједником Предсједништва БОРС-а Гораном Рогићем.  

Патријарх Порфирије је у обраћању окупљенима рекао да је мир највиша вриједност, услов без којег нема истинског људског достојанства, позивајући све, прије свега, вјерске лидере, да се чува и изграђује мир међу љидима и народима.

Предсједник Српске Милорад Додик истакао је да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват САД и Хрватске која је једва дочекала да етнички очисти овај простор од Срба.

Предсједник Србије Александар Вучић рекао је да је хрватска акција „Олуја“ злочин етничког чишћења, иако то у Европи не желе да кажу.  Он је поручио да ће Србија увијек бити уз народ Републике Српске.

Обиљежавање 28 година од овог великог српског страдања и највећег етничког чишћења у Европи након Другог свјетског рата организовали су одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.

Погром Срба у „Олуји“ почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима Веритаса, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих је 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

Исти дан предсједници Српске и Србије положили су вијенце на спомен-обиљежје и будући комплекс са спомен-капелом српским избјеглицама убијеним на Петровачкој цести у селу Јањила код Босанског Петровца.

The post У Приједору обиљежен Дан сјећања на Србе убијене и протјеране у „Олуји“ appeared first on БОРС.

Обиљежавању је присуствовао и предсједник Предсједништва Борачке организације Горан Рогић.

У име Града Бањалуке, вијенац је положио градоначелник Драшко Станивуковић, који је, између осталог, поручио да смо дубоко свјесни свих жртава, које смо морали проћи да би данас били своји на своме.

– Овај плато је мјесто одакле се и најбоље види слобода, најљепши поглед на највећи град у Републици Српској. Наше је да се овдје окупљамо – казао је Станивуковић.

Према његовим ријечима, три важне поруке могу се послати са сваког спомен-обиљежја.

– Прва је да је наша дужност да их градимо и сада након 30 година радимо спомен-обиљежје борцим погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и обнављамо их. Данас јесте императив да и овај споменик на Бањ брду обновимо у сарадњи са надлежним институцијама. А онда када испунимо те завјете, да градимо и обнављамо спомен-обиљежја, трећа дужност јесте да будемо овдје. Ови споменици за нас су и путокази и свјетионици, али и мотивација за будуће подвиге – казао је градоначелник.

Предсједник СУБОНР-а Бањалука, Љубица Тадић казала је да и на овај начин гаје тековине народноослободилачке борбе и чувају лик и дјело бораца НОР-а.

– Хвала свима у име хиљаду погинулих бораца Бањалуке, 3.000 учесника бораца и 305.000 погинулих за слободу и свима онима који су одавде из ове партизанске кућице на Бањ брду покренули устанак  – казала је она и захвалила Граду и на овогодишњој подршци у организацији.

Поводом обиљежавања 82. годишњице устанка против фашизма, вијенце су положиле и делегације Градског СУБНОР-а Бањалука и њихови гости из Београда, делегације Владе Републике Српске, Амбасаде Руске федерације, представници Трећег Република Српска пјешадијског пука, Удружења логораша 2. свјетског рата, те удружења проистекла из протеклог рата и многи други.

The post Обиљежена 82. годишњица устанка против фашизма appeared first on БОРС.

Након 30 година од прве мобе коју су на Гвозну организовали борци и становници Калиновика, ова манифестација је сада добила карактер олимпијаде како се не би заборавило све оно што је Војска и народ овог краја учинио за Републику Српску и њено стварање.

Начелник општине Калиновик Радомир Сладоје подсјетио је да су и те давне 1993. године Војска Републике Српске и народ показали јединство да би мобом на кошевини спасили домаће становништво и стоку.

– Након рата 2013. године одржана је манифестација која се наставља сваке године, а прошле године смо обећали да ћемо организовати Калиновачку олимпијаду како бисмо омасовили ову манифестацију – рекао је Сладоје. Он је најавио да ће наредне године бити сигурно више учесника и такмичара и гостију који ће долазити у овај крај да виде све његове љепоте.

– Ове године су се скупили косци из Херцеговине, Старе Херцеговине, са подручја Романије, а Крајишници обећавају да ће доћи, али се не такмиче – додао је Сладоје.

На Калиновачку олимпијаду и кошевину дошао је и ове године Дарко Младић са породицом и подсјетио да се данас обиљежава 30 године прве мобе – ратне 1993. године када су и војска и народ морали да се сналазе ради пуког преживљавања.

– Овдје је организована кошевина и војска је косила да би се стока која се разбјежала по брдима и долинама скупила и преживјела, како би се војска послије хранила од стада која су спашена – напоменуо је Младић.

Он је додао да је народу дијељена стока и да је тада моба била заједничка добровољна активност у тешким околностима.

– Ми се из године у годину овдје скупљамо да поново пошаљемо поруку да једни друге треба да чувамо и пазимо, као и да оно што нам је Бог дао на земљи треба да чувамо и да од тога живимо – нагласио је Младић.

На Гвозну су се скупили људи и цијеле Херцеговине, Подриња и Крајине.

The post Традиционална кошевина на Гвозну прераста у олимпијаду appeared first on БОРС.

Парастос је служен код масовне гробнице гдје је сахрањено 312 убијених Срба из Горњег Јеловца и околних села, међу којима 75 дјеце млађе од 14 година које су усташе убиле током јула 1942.године.

Испред масовне гробнице положени су вијенци и прислужене свијеће. Поручено је да је Други свјетски рат на овим просторима највећа трагедија српског народа.

Обиљежавању у Горњем Јеловцу присуствовао је и предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић као и представници борачке организације Приједор и других борачких организација из околних мјеста.

У току Другог свјетског рата са Козарe је у заробљеништво одведен велики број бораца и цивила међу којима и дјеце. До сада је документовано именом и презименом више од 20.000 српске дјеце која су убијена у НДХ.  

Организатор овогодишњег обиљежавања је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.  

The post Обиљежен дан сјећања на убијену дјецу у НДХ appeared first on БОРС.