Светом литургијом, поменом погинулим борцима, полагањем вијенаца на спомен обиљежје, обраћањем званичника и културно-умјетничким програмом у Луци код Невесиња обиљежен је дан формирања Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Сабораци су оживјели сјећања на вријеме од прије 33 године када је настала ова војна формација мала по бројности, али велика по храбрости њених припадника, по зони одговорности и значају за стварање Републике Српске.
Код Спомен обиљежја на којем су исписана имена 207 погинулих бораца и 109 цивила свештеник Младен Чалија одржао је помен.
Чалија је нагласио да је веома битно да увијек долазимо на ово мјесто и да се напајамо врлинама људи који су свој живот предали за другога.
„Они су у најтежем моменту положили испит који их је показао као достојне Божије угоднике и насљеднике својих предака“, рекао је Чалија, указујући да увијек треба његовати све оно што је добро и вриједно људског поштовања и праштања.
У име бораца Друге лаке бригаде присутне је поздравио Драго Глоговац подсјећајући да је ова војна формација са мало људства покривала велику територију. Према његовим ријечима, ова бригада је имала доста погинулих и рањених, али ниједног заробљеног борца.
„Бригада је одољела свим ратним искушењима, али смо на крају мировним споразумом морали напустити своја вјековна огњишта“, истакао је Глоговац.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић указао је на велико страдање коњичких цивила посебно у селима Брадина и Бијела која су напушена и исељена, а многи људи поубијани и одведени у затворе.
„Остаје туга што су коњички Срби изгубили свој завичај, али и нада и охрабрење што сваке године пронађу снагу да дођу на ово свето мјесто и тако поруче будућим покољењима да се нису одрекли својих огњишта“, поручио је Авдаловић.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац захвалио се свим учесницима скупа који сваке године оживљаваjу сјећања на Другу лаку бригаду како се херојство њених припадника не би заборавило.
„Борци носе дубоке ратне ожиљке из времена велике борбе и неизвјесности, али су увијек ту да укажу на значај јединства које их је красило 1992. године“, рекао је Шиповац. Он је поручио да сви треба да градимо мир, али да не смијемо дозволити да жртве за стварање Републике Српске буду узалудне.
Учесници скупа сјећања су са одушевљењем поздравили читање телеграма – честитке ратних комaнданата Бора Антеља и Душана Вукоја који су од бивших сабораца затражили свесрпско јединство и праштање.
Вијенце и цвијеће код Спомен обиљежја су положили представници општинских борачких организација из Невесиња, Вишеграда, Гацка и Билеће и општине Невесиње, народни посланици, мјештани Борака, представници Трећег пјешадијског РС пука, Интервентног вода „Пума“, Удружења Коњичана РС, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешине Војске РС, Удружења Насљеђе и Организације погинулих и несталих.
У културно-умјетничком дијелу програма наступили су етно група „Свети Димитрије“ и гуслар Сњежан Глоговац.
Читавог рата на висини задатка
Друга лака пјешадијска бригада Војске РС током рата имала је зону одговорности од око 70 километара, од Живањског дола до Љубине на коњичко-невесињском ратишту.
Израсла је из Првог одреда српске територијалне одбране који је формиран од мјештана Борака и околних села и добровољца који су прискочили у помоћ прогнаном српском становништву из Коњица.
Бригада је држала тежак терен и често прискакала у помоћ дугим јединицама Војске Републике Српске, али је читавог рата била на висини задатка. По својој полној и старосној структури била је јединствена у Херцеговачком корпусу, пошто је у њеном саставу било 250 жена и велики број голобрадих младића, али и људи у позној животној доби.
Дејтон је избрисао зону одговорности бригаде, али успомене на ову специфичну војну формацију не блиједе и поред тога што се мали број Срба вратио на стара огњишта.
У част погинулих бораца и цивила у порти Храма Успења пресвете Богородице у Луци на Васкршњи уторак 2017. године откривено је и освјештано спомен обиљежје које ће трајно подсјећати будуће генерације на храброст и одлучност да се бране слобода и достојанство.
