Суђење Савчићу: Свједок ниједном ријечју није споменуо генерала

Саслушањем Џевада Ибрахимовића припадника сребреничке 28. дивизије тзв. Армије БиХ, настављен је 12. октобра у Суду БиХ поступак против генерала Миломира Савчића, ратног команданта 65. заштитног моторизованог пука ВРС и предсједника Борачке организације Републике Српске. Тужилаштво БиХ га терети за помагање у наводном ратном злочину над Бошњацима у јулу 1995. године у Сребреници. Иако је био директни учесник јулских дешавања око Сребренице, свједок ни једном рјечју није споменуо генерала Савчића, ни Пук којим је командовао. Зато јесте исказ из истражног поступка, неуспјело покушао да "прилагоди" наводима оптужнице.

Био је припадник 282. источнобосанске лаке бригаде у саставу 28. дивизије. У вечерњим сатима 9. јула 1995. године "прострујала" је наредба о повлачењу са ратних позиција, свједочи Џевад Ибрахимовић. Цивили пут Поточара. За војнике сабирно мјесто – Шушњари.

-  Било је неких 10.000 - 15.000 хиљада људи. По мојој процјени можда сваки 100-ти је имао пушку - каже свједок Џевад Ибрхимовић.

У унакрсном испитивању, свједок је ипак, властиту процјену "кориговао". Била је и која хиљада више војноспособних и наоружан бар сваки трећи. Око 6.000 војника под оружјем. Из Шушњара је војна колона "кренула" пут Тузле. "Пробој" је ријеч коју је свједок, уз помоћ поступајућег тужиоца, у судници упорно покушао да избјегне. На крају, притиснут логиком, ипак, признао је да километре под контролом српске војске, 18.000 муслиманских војника није могло да прелети.

- Не дају нам да поставимо питање и кажемо пробој колоне 28. дивизије. Не дају пробој, а када му се предочи јесте ли кренули у рејон, у простор који држи ВРС и изашли из заштићене зоне, онда он то не може да оспори па каже јесте. Али то неће да каже пробој, како би се то другачије звало - наводи Миодраг Стојановић.

У пробоју међутим, Ибрахимовић није учествовао. Са пет сабораца изабрао је другу руту – шумским путељцима. Описивао је надуго и нашироко, петодневно тумарање по врлетима у покушају да се и они домогну Тузле. Ослушкивао спорадична пушкарања. Са пропланака изнад Коњевић поља "гледао" српске војнике: Не бригаде или дивизије каквој је по бројности припадао, већ по једног или два распоређена на сваких 100 или 150 метара - дуж саобраћајнице према Касаби. Ноћу, неувјерљиво закључује, газио по лешевима. Дању осматрао. Видио је предају групе од 50-ак сабораца, који су одведени на игралиште у Касаби. Прије него је са својом групом заробљен, "видио" је и непостојећу бензинску пумпу у Коњевић пољу.

- Када му је од стране ове одбране предочено да та бензинска пумпа 1995. ту није постојала, он је онда почео да се коригује и да каже више нисам сигуран, да ли сам видио бензинску пумпу или нисам видио бензинску пумпу тако да је једноставно и то један од елемената које су мене увјерили да је Судско вијеће могло да добије представу о квалитету овог свједочења - додао је Стојановић.

Генерала Савчића свједок ни у једном исказу, није видио, чуо или о њему имао било каква сазнања. Kао ни о 65. Пуку, којим је генерал командовао.