Служен парастос за страдале Србе Скелана

У помен српским цивилима и војницима из Скелана, убијеним у нападима муслиманских снага из Сребренице, служен је парастос 16. јануара ове године, а том чину присуствовао је, између осталих и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.

Парастос за 305 убијених цивила и војника из Скелана и околних села служен је код Централног споменика, а потом су прислужене свијеће и положено цвијеће и вијенци. Међу 305 убијених Срба Скелана је и 69 њих који су усмрћени 16. јануара 1993. године.

Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња.

Цвијеће су, осим предсједника Савчића положили и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Радомир Граонић, делегације Борачке организације Сребреница, више удружења и организација проистеклих из рата из подрињских општина и општинске делегације Сребренице и Братунца, као и делегација ратних војних инвалида из Бајине Баште.

Парастосу у Скеланима је претходило полагање цвијећа и прислуживање свијећа код споменика у оближњим селима Ћосићи и Калиманићи чији су становници, такође, настрадали на овај дан прије 28 година.

Од 305 убијених Срба из овог краја у посљедњем рату више од половине било је цивила, жена, дјеце и стараца.

Предсједник Борачке организације генерал Миломир Савчић изјавио је да обиљежавање 28 година од страдања српских цивила и војника у Скеланима најбоље говори о карактеру рата у БиХ и неправди коју судске пресуде наносе српском народу.

"У јануара 1993. године овдје у Скеланима бранили смо своје и животе наших породица и нашу српску земљу. Данас, након 28 година, бранимо истину о тим догађајима и истину о карактеру рата на простору БиХ", поручио је Савчић.

Он је упитао да ли неко, ко овако ради и "дијели" правду, мисли да ће то обезбиједити мирну и перспективну будућност народима БиХ.

"Поред судске неправде, посебно боли чињеница да је са друге стране ријеке Дрине наша матица Србија, која је у то вријеме била под међународним санкцијама. Била је парадоксална ситуација да овдје Срби гину, страдају жене, дјеца, цивили, а да са друге стране обале наши сународници то гледају и не могу да пруже помоћ због пријетњи међународне заједнице", додао је Савчић.

Он је подсјетио да је рука спаса пружана тек онима који пређу мост, али да су нажалост, многи остали покошени на мосту.

"Док год постојимо морамо обиљежавати и сјећати се наших страдалих, тражити правду за настрадале Србе, јер их је велики број својим животима платио нашу слободу и то се не смије заборавити. Морамо истрајати да тражимо правду и по писаним и Божијим законима и инсистирати да судови на исти начин третирају све жртве на овим просторима", закључио је предсједник Савчић.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је у Скеланима, да за жртве нико није одговарао и да институције Српске никада неће одустати од борбе за истину и правду. Вишковић је поручио да правда мора бити иста за све, јер, уколико није, онда то није правда, што показују досадашње судске пресуде о суђењима за почињене ратне злочине.

"Овдје у Скелнима је 16. јанура 1993 година животом платило 65 мјештана само зато што су Срби, а 30 их је заробљено и многи нису преживјели у сребреничким казаматима", подсјетио је Вишковић.

Вишковић је поручио да људи чија су имена уклесана на спомен-обиљежју никада неће бити заборављени и све док постоје институције Републике Српске овдје ће се окупљати и одавати почаст тим жртвама зато што су својим животима створили и одбранили Републику Српску и оставили је данашњим покољењима да је даље јачају и бране.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице са неколико хиљада војника под командом Насера Орића, упале су на овај дан 1993. године у зору у српска села Кушиће, Ћосиће, Калиманиће и још нека, а затим и Скелане, убијајући, пљачкајући и палећи све што је српско, са јасном намјером да изврше етничко чишћење и потпуно затру трагове српског живота и постојања на овом простору, што потврђује скрнављење српских гробаља - уништавање крстова и надгробних споменика.

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима неколико дјеце и 15 жена. Рањено је 165 мјештана.

Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.