This page was exported from БОРС [ https://borackars.org ]
Export date: Sat Sep 26 1:51:41 2020 / +0000 GMT

Преминуо доктор Миодраг Лазић




Доктор Миодраг Лазић, директор Ургентног центра у Нишу и ратни хирург у Републици Српској током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, преминуо је 14. априла 2020. године у болници у Нишу од корона вируса. 

Др Миодраг Лазић рођен је у Земуну 31. маја 1955. године гдје је и завршио основну школу, а након што је његов отац, који је био официр ЈНА, добио прекоманду за Ниш, прешао је у тај град.

У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војномедицинској академији у Београду у тридесетој години живота и постао један од најмлађих хирурга.

Након специјализације радио је годину дана у Војној болници у Нишу, а након тога се запослио на Хируршкој клиници Клиничког центра у Нишу.

Током деведесетих био је ратни хирург - добровољац у Републици Српској Крајини и Републици Српској.

Лазић је 1991. године напустио удобан живот љекара хирурга у Нишу, како би се наредне четири године, често под ударима граната, лавовски борио за животе хиљада рањених бораца, жена и дјеце.

Као хирург је учествовао у пробоју Коридора живота у јуну 1992. године, а потом се као добровољац јавио у ратну болницу "Коран" на Палама у Републици Српској.

Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују код Сарајева, такорећи на самој линији фронта. Остао је тамо пуних 40 мјесеци, као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева, гдје је обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом.

У овом периоду написао је аутобиографско дјело "Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995)".

Лазића је због његовог рада патријарх српски Павле одликовао Орденом Светог Саве.

По повратку у Ниш доктор Лазић је наставио да ради у Клиничком центру.

Након што му се стање проузроковано корона вирусом погоршало и свјестан да губи битку са опаким вирусом, доктор Лазић је написао опроштајно писмо које преносимо у цјелости:

" Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним. Такав сам био на Крајиском ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту 4 године, за време НАТО бомбардовања. Нећу да одем тихо хоћу да одем онако какав сам био читав живот а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним али ја то себи никад не бих опростио. Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда заувек искрено ће плакати сви јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подршке. Волим вас заувек. Моји унуци и унука Мила остају без деде, ћерке и син да не тугују него само напред. Будите поносни на мене. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунчица и Мацан, драге моје сесте које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука а горе на оној страни, једнога дана бићемо поново заједно.

У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав.

Последња ми је жеља да ме испратите песмом "Марш на Дрину". 

Доктор Лаза, хирург напаћеног српског народа."

 

О др Лазићу снимљен је документарни филм „Дневник ратног хирурга“, аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.

YouTube Video: YouTube.com/watch?v=QM18Ej8lK4g

;feature=youtu.be

 

 


Post