Представници БОРС-a посјетили српске осуђенике

Dusko Miletic, izjava ispred KPZ TunjiceПредсједник Борачке организације Миломир Савчић посјетио је 16. фебруара, у склопу обиљежавања Дана Борачке организације, српске осуђенике који по пресудама Суда БиХ и судова Републике Српске, служе казне у затвору у Фочи. Предсједник Предсједништва Душко Милетић и предсједник Одбора породица погинулих бораца БОРС-а Зоран Видић истога су дана и истим поводом посјетили борце ВРС који се налазе на одслужењу казне у затвору „Туњице“ покрај Бање Луке.

Састанци су организовани са циљем да се руководство БОРС-а информише о проблемима са којима се суочавају ова лица и њихове породице те покушају пронаћи путеви за њихово превазилажење.

Након посјете српским борцима, који казне служе у Казнено-поправном заводу Бањалука, предсједник Предсједништва БОРС-а, Душко Милетић, изјавио је да је један од кључних захтјева српских осуђеника био да они, по угледу на праксу у Хашком трибуналу, након одслужења двије трећине затворске казне буду пуштени на слободу.

– У вези са овим питањем, БОРС је за 27. фебруар заказао састанак са Одбором за борачко-инвалидску заштиту и Одбором за безбједност Народне скупштине Републике Српске – навео је Милетић.

Он је рекао да је са српским осуђеницима разговарао о њиховом статусу, проблемима који их муче, пресудама, поступку привођења, те о статусу њихових породица.

Говорећи о раду Фондације „Помоћ“ Борачке организације, Милетић је рекао да је БОРС уплатио по 150 КМ за сваког осуђеног српског борца путем кантине у КПЗ Бањалука и КПЗ Фоча.

Додао је, да ће по приливу средстава у Фондацију „Помоћ“, БОРС наставити да извршава уплате осуђеним српским борцима, те да их чешће посјећује.

 

Предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић информисао је осуђене припаднике Војске Републике Српске који казне издржавају у Казнено-поправном заводу у Фочи, да ће БОРС тражити измјене законодавства да би био омогућен опрост дијела казне.

– То је прихваћено у демократској Европи, и ту иницијативу ћемо покренути пред парламентима Републике Српске и БиХ, нагласио је Савчић.

Он је додао да је десеточлану делегацију осуђених упознао о томе да је за 27. фебруар у Народној скупштини Републике Српске заказана сједница Одбора за борачко-инвалидску зашиту и Одбора за безбједност на којој ће се расправљати о овим темама.

Савчић је напоменуо да је један од кључних проблема осуђених издржавање казне далеко од мјеста пребивалишта.

– Осуђеници су лошег имовинског стања, породице су економки исцрпљене и један од њихових основних захтјева јесте да им се изађе у сусрет и да остатак казне издражавају у затворима који су ближе у њиховим мјестима пребивалишта, да би породице могле чешће да их посјећују и да би биле изложене мањим трошковима, навео је Савчић.

Савчић је подсјетио да се жалбе осуђених односе и на двојак приступ судова ратним злочинима са српске и бошњачке стране.

– Имате примјера да се, када је ријеч о подизању оптужнице против Бошњака, примјењује члан кривичног закона који то кривично дјело третира као кривично дјело против цивила и аутоматски је запријећена казна до 15 година, по старом закону СФРЈ, а када је ријеч о осумњиченим Србима онда се третира као кривично дјело против човјечности, за шта је предвиђена казна до 45 година затвора, навео је Савчић.

Он је рекао да се жалбе српских осуђеника односе, мање-више, на све на судове у БиХ, па и на судове у Републици Српској.

 

   

Translate »