Предсједништво Борачке организације Републике Српске одржало је 4. јула у Бијељини своју 16. редовну сједницу у садашњем сазиву, али и прву сједницу од како је његово руковођење преузело садашње руководство. Сједница Предсједништва одржана је дан прије сједнице Скупштине БОРС-а заказане такође у Бијељини, па су закључци донесени на Предсједништву послужили и као добре смјернице за рад и закључке Скупштине Борачке организације.
Сједницу је водио предсједник Предсједништва Горан Рогић, почела је минутом ћутње, а присустововало јој је 16 чланова Предсједништва. Осим чланова Предсједништва сједници је присуствовао и предсједник Скупштине БОРС-а Радан Остојић који је образложио разлоге сазивања Скупштине и очекивања од сједнице Предсједништва БОРС-а.
– Скупштину сам сазвао јер сматрам да треба да се бавимо оним због чега смо бирани овдје, а то је да се бавимо проблемима борачких категорија. Сматрам да би и Предсједништво требало дефинисати оно што је најприоритетније, што бисмо могли да испоставимо органима власти и тражимо да се то ријеши. Ти закључци помогли би Скупштини да заузме своје ставове и дефинише закључке – рекао је Остојић.
Као приоритете у раду Борачке организације навео је борбу за јединствен борачки додатак за све борачке категорије и да висина додатка зависи од периода проведног у рату. Приоритетно је и запошљавање дјеце погинулих бораца. Додао је да такође питање осуђених и осумњичених лица системски треба ријешавати. У свом обраћању Предсједништву Остојић је рекао да је питање свих питања статус БОРС-а. Ово питање треба рјешавати на бази аргумената и чињеница, па ако је неко удружење заслужније, нека буде испред БОРС-а.
Након што је отворена расправа детаљано је анализирано стање у области борачко-инвалидске заштите, а чули су се и различити приједлози за ријешавање накупљених проблема у овој области.
Жељко Лалић из Сокоца је рекао да је БОРС кренуо у задњих годину дана бавити се унутрашњим проблемима. Друге организације осјетиле су ову слабост и кренуле да окупљају борце. Мисли да је прва ствар коју треба тражити – репрезентативност БОРС-а. Подсјетио је да је БОРС са некадашњем премијером Александром Џомбићем и тадашњим предсједиком Републике Милорадом Додиком договорио једном приликом да се за рад БОРС-а издваја 3 % буџета Републике Српске. Да је обезбјеђено тих 3 % не би ни једна Борачка организација зависила од локалног руководства општине.
– Наш захтјев је био за борачки додатак од 5 КМ по мјесецу. Не смијемо одустати од запошљавања дјеце погинулих бораца. Причамо о неких 1400 дјеце погинулих бораца. Мислим да је овај број објективно мањи, има их који раде већ, требамо видјети који је то број и наћи рок у којем ћемо то ријешити. Проблем је озбиљан лица којима се суди за наводне ратне злочине, али им се мало помаже. Ово су неки од наших најважнијих захтјева, које морамо ријешити – рекао је Лалић.
Милан Стеванић им Мркоњић Града је рекао да његова регија подржава све ове захтјеве, а имају и специфичан проблем.
-Имамо повратнике у ФБиХ, наше борце, који немају здравствено осигурање у ФБиХ, а ни у Републици. Треба видјети како да им у сарадњи са министарством помогнемо да остваре ово осигурање бар у Српској – рекао је Стеванић.
Лазар Благојевић из Шамца је казао да се морају увећати права бораца и да се слаже са приједлогом да се за борачки додатак издваја по 5 КМ по мјесецу проведном у рату. Не жели да српски борци буду у статусу социјалних давања, нити социјалне категорије.
Душан Мастикоса из Оштре Луке је рекао да Влада вјероватно неће прихватити посебан статус за БОРС, али да на том треба инсистирати. Треба продужити рок за наплату материјално-нематеријалне одштете.
Марко Милошевић из Зворника је нагласио да на обиљежавањима значајних догађаја БОРС нема статус који заслужује. Мисли да министарство мора бити организовано као министарство за питање бораца.
Јован Ерлетић из Пелагићева је рекао да мисли да треба уврстити у закон финансирање Борачке организације али да ће институције то тешко прихватити. Што се тиче репрезентативности, видио је више пута да Борачку организацију не поштују довољно.
Након што су и остали чланови Предсједништва изнијели своје приједлоге и ставове, предсједник Предсједништва Горан Рогић је објединио све приједлоге и дао коначан приједлог закључака које је Предсједништво потом и усвојило. Предсједништво је одлучио да од институција Републике Српске тражи увођење јединственог борачког додатка на мјесечном нивоу за све демобилисане борце, чија би основица била 5 КМ. Предсједништво такође тражи повећање основице за обрачун личних и породичних инвалиднина на 80% од просјечне нето плате из прошле године. Својим закључком Предсједништво тражи и ургентно запошљавање дјеце погинулих бораца. Према евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске, њих око 1500 се у том тренутку налазило у евиденцији незапослених. Рок за реализацију овог закључка не би смио бити дужи од 6 мјесеци.
Предсједништво такође одлучило да тражи системско рјешење помоћи лицима која се налазе у фази оптужбе, која су оптужена, којима се суди и која су осуђена за наводне ратне злочине. Једним од закључака Предсједништво је захтјевало дефинисање и признавање посебног-издвојеног-репрезентативног статуса Борачкој организацији Републике Српске, као највећој организацији која окупља све борачке категорије, која представља трајну категорију у вриједносном смислу и која је један од симбола Републике Српске. Истовремено протокол обљежавања догађаја од републичког значаја мора бити измјењен, како би Борачка организација добила у Протоколу мјесто које одговара њеној бројности и значају.
Предсједништо такође тражи да се садашње министарство рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске раздвоји на два министарства, односно министарство рада и министарство борачко-инвалидске заштите. Приликом избора министра рада и борачко-инвалидске заштите треба да се уважи сугестија и мишљење Борачке организације.
Предсједништво предлаже да метод, начине и рокове за реализацију ових закључака одреди Скупштина Борачке организације.
Усвајањем ових закључака завршена је 16. сједница Предсједништва, док су закључци послужили и помогли делегатима 5. сједнице Скупштине, одржане дан касније, да дефинише своје закључке који би се реализовали у сарадњи са институцијама Републике Српске.
