Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић оцијенио је да је добро што ће истрага, коју је добојско Окружно јавно тужилаштво покренуло за ратни злочин против цивилног становништва приликом НАТО бомбардовања Добоја и Теслића 1995. године, омогућити да буде сагледана улога Алијансе у грађанском рату у БиХ.
Предсједник Савчић је нагласио да не зна шта су тачно били мотиви Окружног тужилаштва у Добоју да покрене истрагу против НН лица, али је увјерен да имају сазнања због чега су се и одлучили на овај корак.
– У сваком случају, добро је да се и путем тих истражних радњи које ће, надам се, услиједити, докаже да је НАТО учествовао на страни муслиманско-хрватске федерације, не само 1995. године, а те године поготово – рекао је Савчић за „Спутњик“ 16. марта ове године.
Он је појаснио да је то била ваздухопловна операција НАТО-а, с циљем да се из ваздуха да подршка снагама муслиманско-хрватске федереције.
– Не треба заборавити да је у то била укључена и хрватска војска у борби против Републике Српске која је у том тренутку, неколико мјесеци, практично остала потпуно сама – указао је Савчић.
Подсјетио је да се током НАТО бомбардовања Републике Српске, које је трајало 15 дана, на удару нашао готово цијели простор – на југу од Леотара и Требиња, па све до западних дјелова Републике Српске.
– На удару су, прије свега, били центри везе, нервни систем Војске Републике Српске. Када су војсци прекинуте линије командовања, посљедица тога је да више нема јединства. Није се знало шта ко ради и шта би требало да ради. Осим тога, снаге за брзе интервенције НАТО лоциране на Игману дејствовале су по положајима Војске Републике Српске, па чак и по објектима заштићеним међународним конвенцијама, као што су ратне болнице – рекао је Савчић.
Према његовим ријечима, санитети нису могли да евакуишу рањене до најближих здравствених установа које су радиле у врло тешким условима када су ресторански столови преко ноћи претварани у хируршке.
На питање да ли ће послије покренуте истраге слијед догађаја бити такав да се, ако буде доказа, против НАТО-а покрене тужба, Савчић је рекао да је циљ истраге да се дође до сазнања и материјалних доказа којих несумњиво има.
– Најмање је упитно да ли су кориштена забрањена средства ратовања. То је већ доказано и то ће се потврдити и документовати. Не бих се упуштао у процјене правне природе и процедуре које слиједе из тога, то је у надлежности Окружног јавног тужилаштва – каже Савчић.
Током НАТО бомбардовања Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године страдало је више од 100 цивила, а становништво и данас трпи здравствене посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Тиме је највише било погођено становништво општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.
Само четири године након бомбардовања, на гробљу у Братунцу сахрањено је око 400 умрлих, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.
И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, имали су и имају сличне здравствене проблеме.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
Акцију названу „Намјерна сила“, у којој је приликом бомбардовања користио радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, НАТО је правдао експлозијом на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“.
НАТО је истовремено са „Намјерном силом“ покренуо и акцију „Мртво око“, чији је циљ био да се онеспособи противваздушни систем одбране Војске Републике Српске.
