Помен жртвама злочина у Добровољачкој улици

Полагањем вијенаца код Спомен-крста у насељу Миљевићи у Источном Сарајеву 03. маја, обиљежено је 28 година од маскара над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву који су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници паравојних муслиманских формација.

Вијенце су на спомен обиљежје положили представници борачких организација Сарајевско-романијске регије, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелник општине Пале Бошко Југовић, те изасланици начелника општина из састава града Источно Сарајево.

Министар Милуновић је рекао да је веома важно да се и у овим ванредним околностима ода почаст војницима ЈНА, које су побиле муслиманске паравојне формације пуцајући на колону која се по договору мирно повлачила из Сарајева.

„До сада овај злочин није добио судски епилог, мада је по свим формама међународног ратног права евидентно да је почињен ратни злочин над војницима који су по ранијем договору требало да се мирно повуку“, нагласио је Милуновић, који је и предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.

У нападу на колону у Добровољачкој улици тог 2. и 3. маја 1992. године, муслиманске паравојне снаге убиле су 42 војника, 71 ранили, а 207 заробили и мучили у својим казаматима.

„На апелацију чланова породица убијених војника 2018. године отворена је нова истрага и надам се да ће правосудне институције БиХ овај пут непристрасно да се односе преме свима онима који су починили ратне злочине у БиХ“, нагласио је Милуновић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао је да је злочин над голобрадим војницима ЈНА срамота Тужилаштва и Суда БиХ и свих судија и тужилаца који тамо раде, али и велика срамота Сарајева.

– Нека је Сарајево срамота што нико није одговарао за овај злочин, нека је Сарајево срамота што упорно штите убице војника. Њих су убили криминалци заједно са одбјеглим официром ЈНА Јованом Дивјаком – поручио је Шеховац.

Помену нису присуствовали грађани и породице убијених због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања.

Први напад извршен је 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, а од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА. Овај злочин никада није добио судски епилог.

Чланови породица су у протеклим годинама одлазили на мјесто страдања војника и њихових надређених официра, али уз велике мјере безбједности. Цвијеће које су оставили убрзо би послије тога уклониле сарајевске комуналне службе.

Покушај из 2012. да се предмет „Добровољачка“ стави ад акта спријечио је Уставни суд БиХ, али тек у новембру 2018. године, када је поново отворена истрага, но усмјерена искључиво на догађаје од 3. маја 1992. у Добровољачкој улици, али не и на убиства и ликвидације војника претходног дана.

Од првобитних 15, новом истрагом обухваћено је тек пет ратних бошњачких војних и цивилних званичника.



   

Translate »