Подршка БОРС-а ратним војним инвалидима

Борачка организација Републике Српске већ неколико година, у сарaдњи са Фондом за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида РС, реализује пројекат подршке ратним војним инвалидима Републике Српске. Пројекат се реализује кроз додјелу једнократне неповрате новчане која већ неколико година износи 2.500 КМ. Овако се настоји помоћи ратним војним инвалидима да кроз куповину пољопривредних машина, различитих алата или грла стоке, унаприједе посао којим се баве и олакшају живот себи и својој породици. Један од ратних војних инвалида који је добио ове године средства преко Борачке организације је Винко Гајић из Бање Луке, па је ово био повод да направимо са њим кратку причу. Разговарали смо о средствима која је добио, како их је употребио, да ли ће му и на који наћин помоћи. Али је било мјеста у за друге теме које се тичу борачке популације.

Винко Гајић је борац прве категорије ВРС ратни војни инвалид 7. категорије. На ратном путу, који је почео још 1991. године у Западној Славонији, два пута је рањен. На срећу рањавања нису била претешка, а за друго, каже није ни тражио медицинску документацију, каже најважније је било да је глава на раменима.

Винко живи на чувеној планини Мањачи у селу Рекавице, у засеоку Гајићи. Отац је четворо дјеце, од којих су двоје пунољетни и већ раде, док су двоје школског узраста. Овај борац и његова супруга живе од пољопривреде, обрађујучи више од 10 хектара земље, што своје, што земље које је узео под закуп.

Каже да се обрадовао помоћи коју је добио јер ће тако увећати број грла стоке, а крајњи му је циљ да заједно са братом дође до 12 музних крава.

  • Са парама које је сам добио преко БОРС-а и Фонда за професионалну рехабилитацију инвалида у износу од 2500 марака купио сам стеону краву. У међувремену крава се отелила, тако да сад имам још једно женско теле. Планирам да заједно са братом дођем до броја од 12 музних крава како би могли регистровати газдиство и почети производњу млијека – говори Винко.

Међутим Винко додаје да би помоћ коју држава даје кроз подстицаје требало другачије усмјерити.

– Мени, а вјероватно ни већини људи, није толико важан подстицај од 200 марка годишње који се даје по једном грлу стоке, колико би нам било важно се обезбједи откуп млијека људима који се баве овом производњом. То би нам била много већа помоћ него подстицаји – каже Винко.

Осим што се бави сточарством и проширује садашње стадо, Винко обрађује преко 10 хектара земље. Има доста своје земље, а нешто узима и у закуп. Сије пшеницу, кукуруз, има пластеник у којем узгаја парадајз, краставце и паприке. И све то продаје. Све што узгаја, узгаја на природној бази, без додатка било каквог вјештачког ђубрива, прихране, прскања или било чега сличног. Каже да је прије рата а и након рата  радио у дрвној индустрији „Врбас“ у Бањој Луци, али је одлучио да се због лоше и нередовне плате врати у родно село на очевину и сада живи од пољопривреде. Од пољопривреде се каже може живјети, мада није лако. Као велики проблем данас наглашава одлазак младих људи са села у иностранство.

Са борцем прве категорије нисмо могли да не попричамо и о борачким темама. Са поносом истиче да је током рата био борац у интервентним јединицама од 2. Крајишке у којој је био командир интервентног вода, до 27. Дервентске, 4. Бањалучке и 14. Српске бригаде. Ратни пут га је водио од западне Славоније, Коридора, Добојског и Сарајевског ратишта за које каже да је ипак било најтеже. Не крије да је 1993. године на Маглајском ратишу доживио велико разочарење када је видио да наша војске сарађује и помаже хрватској војсци у борби против Армије БиХ. Сматрао је да непријатељима не треба помоагати, па макар и да се боре једни против других.

Данас је Винко активан члан Борачке организације, прије свега своје мјесне борачке организације гдје заједно са саборцима настоји побољшати положај ових категорија, за које сматра да није добар.

  • Мислио сам раније да је за положај демобилисаних бораца и њихових породица крива политика, али видим да је крива и сама борачка популација јер смо дозволили да политичари гурну борце у други план – рекао је Винко, али говори да вјерује да ће ипак бити боље.


   

Translate »