Борачка организација Републике Српске одржала је 5. јула 2022. године у Бијељини Пету сједницу Скупштине у садашњем сазиву. Била је то уједно и трећа сједница Скупштине у прошлој години.
Разлог одржавања Скупштине био је, прије свега, анализа стања у области борачко-инвалидске заштите и усвајање приједлога мјера за превазилажење постојећег стања, које би такође биле упућене и према институцијама Републике Српске. Такође неопходно је било завршити формирање радних тијела и органа Скупштине Борачке организације.
Од укупно 139 делегата колико броји Скупштина овој сједници је присуствовало 76 делегата у Скупштини БОРС-а.
Сједницу Скупштине сазвао је и водио новоизабрани предсједник Скупштине Радан Остојић док му је у раду помагало радно Предсједништво које су чинили Немања Мочевић предсједник Одбора породица погинулих бораца, Душан Мастикоса замјеник предсједника Одбора ратних војних инвалида, Горан Рогић предсједник Предсједништва, Жељко Лалић замјеник предсједника Предсједништва и Миодраг Стевановић предсједник Борачке организације Бијељина.
У складу са традицијом и обичајима Борачке организације, сјединица је почела химном „Боже правде“ и минутом ћутње у помен и знак сјећања на све погинуле и умрле борце протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Радни дио Скупштине почео је разматрањем извода из записника са 3. и извод и записника са 4. сједице Скупштине који су усвојени уз мање измјене и допуне.
Након што су именоване и изабране стaлне радне скупштинске комисије прешло се на анализу стања у области борачко-инвалидске заштите са циљем да се побољша статусни и материјални положај борачких категорија.
Расправу је отворио предсједник Скупштине Радан Остојић, напоменувши да је ово најважнија тачка дневог реда због чега је прије свега и сазвао сједницу Скупштине.
- Стање у БОРС-у није ни мало добро. Игноришу нас на обиљежавањима значајних датума. Сви нас морају прихватити као фактор, јер смо ми створили Републику Српску. Али ми морамо показати јединство да би нас прихватили. Оно што планирам радити у наредном периоду су три ствари. Прије свега чувати Републику Српску по сваку цијену и критиковати све оно што је на штету Републике, без обзира од кога долази. Друго је сачувати Борачку организацију по сваку цијену, она треба да представља трајну вриједност и симбол Републике. У том смислу ми морамо да се изборимо за права људи које представљамо и за положај на друштвеној љествици који ми стварно заслужујемо. И трећа ствар – демобилисани борац, ратни војни инвалид и породица погинулог морају да буде општи интерес, јавни интерес за који се бори позиција, опозиција и читаво друштво. То су нека три стуба, три начела на којима ћу ја инсистирати, заснивати свој рад и вас замолити да ми у томе помогнете – рекао је у свом обраћању Остојић.
Појаснио је стање у Борачкој организацији, проблеме који су затечени и наслијеђени. Додао је да је ресорно Министарство направило и социјалну карту која је показала да око 11 500 бораца живи у стању социјалне потребе. Ако се томе додају још чланови њихових породица, онда се ту ради од 30 до 40 хиљада људи, а то се односи само на борце млађе од 60 година. Остојић је додао да се тренутно прави социјална карта за борце старије од 60 година, гдје ће, вјерује, бити приближан број лица, тако да ће збирно бити вјероватно преко 20 000 лица. Крајње је вријеме да се нешто на том плану уради у смислу пољшања положаја људи.
У наставку сједнице предсједник Предсједништва Горан Рогић је прочитао закључке сједнице Предсједништва одржане дан раније, како би исти помогли члановима Скупштине да се одреде на ову тему.
У току расправе по овој тачки дневног реда чули су се бројне детаљне и квалитетне анализе и приједлози за побољшање положаја борачких категорија.
Жељко Лалић из Сокоца је изразио жаљење што на сједницу нису дошли предстаници свих регија и што више чланова, јер су ово врло важна питања за борачку популацију. Говорио је о потреби да БОРС има издвојен статус и репрезентативност.
– Ми не смијемо одустати од тога. Зато сам да се обезбједи борачки додатак у износу од по 5 КМ по мјесецу проведеном у рату, основицом за обрачун борачких примања 80% од просјечне плате и запошљавањем дјеце погинулих бораца. То морамо ријешавати. Требамо видјети који су то рокови. Ако нема ништа требамо видјети које ћемо мјере предузимати – рекао је Лалић.
Драгољуб Ћибић из Козарске Дубице је казао да политика годинама настоји да уништи ауторитет БОРС и да се мора повратити углед Борачке организације јер на томе профитирју друге паралелне организације. Спрега између БОРС-а и локалних ОБО мора бити јача.
– Мислим да је много чекати 6 мјесеци да се испуне наши захтјеви, да би то требало бити краће вријеме. Треба разговарати са министром и другим институцијама око реализације наших данашњих закључака. Мислим да рок за реализацију треба бити краћи на примјер 15 дана – предложио је у свом обраћању Ћибић, те је рекао да у свакој регији гдје се обиљежава догађај од значаја за Републику, ако не може бити присутан предсједник, треба бити присутан бар шеф регије.
Милован Гагић из Градишке је нагласио да чека ову сједницу и расправу већ дужи период и да је захвалан што је направљена сједница на овако важну тему. Рекао је да што се тиче Проткола обиљежавања значајних датума треба дефинисати закључак који ће бити упућен институцијама РС и да се у њему јасно дефинише мјесто БОРС-а у Протоколу. Што се тиче издвојеног статуса Борачке организације, увијек је мислио да само рад доноси издвојен статус. Замолио је да се дефинише шта тачно овај статус подразумјева и значи. Прецизирао је да руководство БОРС-а мора повести рачуна о неким локалним ОБО и ГБО, у којима се јављају одређени проблеми као што су Пале, Кнежево и слично.
– Што се тиче борачких права, желим да се дефинише кад је у питању 5 КМ борачког додатка за мјесец проведен у рату, тих 5 КМ не треба бити фиксно, то мора бити проценат у односу на просјечну бруто плату у РС. Како расте плата, тако расте и овај износ. Морамо дефинисати све око рокова наших захтјева и наших корака у томе. Уколико се у року не испуне наши захтјеви, да ли су слиједећи корак протести, када, гдје и слично. Борци су заслужна категорија и тако морају бити третирани у друшвту, а не као нека социјална категорија – рекао је у свом обраћању Гагић.
У наставку расправа и дискусија у којима је учествовао велики број делегата могли су се чути бројни проблеми који се односе на права борачких категорија. Тако је Боро Цвјетковић из Борачке организације Жељезница Републике Српске рекао да су борци у његовом предузећу дошли у проблем јер су често технолошки вишак. Замолио је помоћ од стране БОРС-а у ријешавању овог проблема кроз састанак са институцијама.
Владимир Мачкић из Рибника тражио је да се БОРС-у на обиљежавњу значајних датума додјели адекватно мјесто које залужује.
Михајло Парађина из Пала је рекао да треба видјети који је рок за реализацију закључака Скупштине. Међутим свакако је јасно да један састанак неће ријешити проблеме. БОРС-у је потребно максимално јединство, и да се консолидују редови Борачке организације..
Милика Радовић из Фоче је подсјетио на потребу запољшавања РВИ. Такође је изразио потребу да средства која остану ослобођена у области борачко-инвалидске заштите требају остати у њој, односно прерасподјелити их и на ратне војне инвалиде и остале борачке категорије.
Потом се повела полемика о закључцима БОРС-а и терминима њиховог ријешавања.
Након детаљне анализе стања у поменутој области, Скупштина је у циљу побољшања друштвеног положаја Борачке организације Републике Српске као и материјалног и статусног положаја борачких категорија, усвојила више закључака.
Скупштина је од надлежних институција Републике Српске тражила, на бази објективних чињеница и аргумената, дефинисање и признавање посебног, издвојеног и репрезентативног статуса Борачкој организацији Републике Српске у односу на друга удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата, као највећој организацији која окупља све борачке категорије, која представља трајну категорију у вриједносном смислу и која је један од симбола Републике Српске. Скупштина је такође донијела закључак којим се од надлежних институција тражи увођење јединственог борачког додатка на мјесечном нивоу за све демобилисане борце на бази времена проведеног у зони борбених дејстава, чија би основица за обрачун износила 5 КМ. Скупштина је такође од надлежних институција затражила повећање основице за обрачун породичних и личних инвалиднина која би износила 80% од просјечне нето плате у Републици Српској из претходне године.
Скупштина од надлежних институција тражи ургентно ријешавање питања запошљавања око 1500 дјеце погинулих бораца која се тренутно налазе на евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске. Скупштина сматра да рок за ријешавање овог питања не би смио бити дужи од 6 мјесеци.
Скупштина од надлежних институција тражи системско ријешавање питање помоћи лицима оптуженим и осуђеним за наводно почињене ратне злочине.
Такође, Скупштина је од надлежних институција тражила измјену протокола обиљежавања датума од Републичког значаја из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата како би Борачка организација Републике Српске у истом добила мјесто које одговара њеном друштвеном положају који заслужује, броју борачких категорија које представља и заступа, њеној територијалној организационој структури.
Скупштина БОРС-а је затражила својим закључком од надлежних институција Републике Српске да у што краћем року одговоре на захтјев БОРС-а за пријем и обавјесте БОРС о термину одржавања састанка за ријешавање наведених захтјева, како би разговори избјегли било какве политичке конотације, с обзиром на тада предстојеће опште изборе у Републици Српској.
Скупштина обавезује Предсједника Скупштине и Предсједништво Борачке организације Републике Српске да, у случају неуважавања наших закључака од стране надлежних институција, у сарадњи са Координационим одборима донесу одлуку о времену, мјесту, начину и облику испољавања незадовољства, а најкасније до 01.09.2022. године с тим да се никакав облик незадовољства не може планирати, организовати и спроводити у мјесецу октобру с циљем избјегавања било каквих политичких конотација због почетка изборне кампање.
У наставку рада Скупштина је расправљала о актуелном стању у борачким организацијама Пале и Кнежево и одређеним проблемима који у њима постоје. У складу са тим Скупштина је донијела закључке да подржава руководство ОБО Пале изабрано на изборима 2019. године. Задужује Статутарну комисију БОРС-а да сагледа стање у овој ОБО и да припреми своје мишљење за слиједећу сједницу Скупштине. Борачка организација Републике Српске нема никакав правни интерес да постојећа ОБО Кнежево буде брисана из судског регистра, све што је до сада рађено у ОБО Кнежево, о свему је информисан БОРС и билаје у све укључена.
Скупштина је усвојила закључак да БОРС и њене ОБО и ГБО немају никакву обавезу да сарађују са другим органима проситеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата, чиме је и завршена сједница Скупштине.
Избор скупштинских комисија
Скупштина је подржала одлуку о разрјешењу члана Одбора РВИ Радана Остојића, који је изабран за предсједника Борачке организације и именовала Ристу Радића из Лопара за Одбора РВИ. Светозар Аћимовић разријешен је дужнисти члана Надзорног одбора, јер је постао члан Предсједништва БОРС-а, а умјесто њега у Надзорни одбор именован је Веселин Вујовић из Билеће.
Конституисана су стална радна тијела и комисије БОРС-а и то у слиједећем саставу:
Комисија за његовање слободарских традиција српског народа, историју и документацију: Душан Кузмановић, Теслић; Војин Гушић, Невесиње, Душан Сладојевић Рибник; Црнобрња Илија, Бања Лука; Санчанин Богољуб, Прњавор.
Статутарна комисија: Жељко Мајсторовић, Бања Лука; Мирко Савић, Милићи; Зоран Гвозденовић, Братунац; Жељко Пепић, Градишка; Мишо Родић, Приједор;
Комисија за жалбе: Миладин Савановић, Котор Варош; Крсто Жарковић, Бања Лука; Драган Миливојевић, Станари; Добриловић Горан, Соколац; Јанко Стојнић, Оштра Лука;
Комисија за информисање: Лазар Благојевић, Шамац; Тихомир Милашин, Бања Лука; Душан Кузмановић, Теслић; Бранко Граховац, Србац; Чедо Вујичић, Дервента.
Комисија за међународну сарадњу: Ћибић Драгољуб, Козарска Дубица; Михајло Парађина, Пале; Гавро Бркић, Пелагићево; Рајко Божић, Вукосавље; Јован Пудић, Брчко.
Суд части: Ристо Радић, Лопаре; Драган Алексић, Србац; Јово Шупета, Калиновик.
Надзорни одбор: Веселин Вујовић, Билећа; Цвјетко Симић, Брчко; Зоран Предојевић, Приједор.
