Одатa почаст и помен страдалим Србима Подриња

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у Братунцу је 06. јула обиљежено 27 година од злочина над 3.500 Срба средњег Подриња,  који су у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату починиле муслиманске снаге.

Обиљежавање је почело служењем парастоса код Централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу, након чега је услиједило полагање вијенаца и обраћање званичника.

На самом почетку рата, у периоду од маја до децембра 1992. године на подручју сребреничке општини убијено је више од 400, а братуначке општине 560 Срба, већином цивила. Међу њима је био већи број жена и дјеце, а истовремено су на овом подручју уништена и 43 српска села са више од стотину заселака, те више вјерских објеката, девастирана гробља и поломљени скоро сви крстови по српским селима и гробљима.

Обиљежавање 27 година од страдања Срба у Подрињу посвећено је свим српским жртвама из овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се као знак сјећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих, на жалост, нико није преживио.

На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић који је присуствовао обиљежавању, рекао је да свијет нису интересовале српске жртве у периоду када је ратна срећа била наклоњена муслиманима.

Савчић је истакао да не може 3.500 Срба у средњем Подрињу бити убијено, а да нико за то не одговара, јер јер је то "со на рану" и вријеђа српски народ.

- Током 1992. године, од првих српских жртава страдалих 20. априла на излазу из Сребренице према Братунцу, па до јануара 1993. године и злочина у Кравици и Скеланима, на овом простору су страдале српске цивилне жртве, које су биле огромне - рекао је Савчић у Братунцу.

Он је додао да се то више није могло трпјети, па је Војска Републике Српске морала да предузме офанзиву, ослободи српске територије и села и порази муслиманске снаге.

Подсјетио је да се, као и обично, међународна заједница тада ставила у заштиту муслиманских снага и у мају 1993. године донијела Резолуцију Савјета безбједности УН којом су Сребреница и Жепа проглашени заштићеним зонама.

Ипак, то нису биле демилитаризоване зоне, како је било предвиђено, јер су из Сребренице вршени напади.

- Оно што је најтрагичније и због чега се морамо окупљати јесте опомена и подсјећање одговорних и надлежних да се морају процесуирати починиоци злочина над српским народом - поручио је Савчић.

Додао је да ће, док правда не буде задовољена, увијек постојати разлог за суочавање са другом страном по питању истине о ратним догађајима у овом крају.

Обиљежавању 27 година од страдања Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, саобраћаја и веза Неђо Трнинић, делегација Народне скупштине, руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов.

Обиљежавању су присуствовали и помоћник министра за рада, запошљавање о борачко-социјална питања Србије Зоран Милошевић, представници Трећег пјешадијског Република Српска пука, представници већег броја општинских и градских борачких организација,те општинске делегације из регије Бирач.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно, да је то мјесто страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната.

Додик је подсјетио да за злочин над Србима у Подрињу нико није одговарао. Премијер Републике Српске Радован Вишковић је рекао да је у Подрињу извршен највећи ратни злочин над цивилним становништвом Републике Српске, подсјетивши да за ове злочине нико није одговарао.

- Од правде за српске жртве никада нећемо одустати - поручио је Вишковић, истакавши да никада не смијемо заборавити српска страдања у Подрињу.

Начелник општине Братунац Недељко Млађеновић је рекао да је договорена градња Централног спомен обиљежја на улазу у Братунац.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба у средњем Подрињу почео је дан раније промоциом монографије Битка за Сребреницу-рат за цивилизацију, аутора Душана Павловића.  

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да су Бошњаци направили неку врсту приче која је већ укоријењена у међународној заједници да су они једни страдалници у Братунцу и Сребреници и да су им у томе значајно помогли Хашки трибунал, као и бх. правосудне институције.