Обиљежено 79 година од страдања Срба у Старом Броду

У Старом Броду надомак Вишеграда, обиљежено је 29. маја 79 година од страдања Срба овог краја, односно од како су усташе Јуре Францетића извршиле покољ над више од 6.000 српских цивила.

Обиљежавању 79 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, као и начелници општина Рогатица Милорад Јагодић, Соколац Милован Бјелица, Ново Горажде Мила Петковић и Пале Бошко Југовић.

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је Стари Брод мјесто стравичног страдања српског народа 1942. године.

Он је истакао да су оваква мјеста бројна на подручју Хрватске и БиХ и најмонструознија које је цивилизација запамтила.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је да су на овом мјесту мучки убијени недужни цивили, дјеца, жене, старци, немоћни.

„То су радили наши непријатељи, усташе. Исто би се десило 1992. године да се српска војска није организовала и заштитила свој народ. Ова мјеста треба обилазити, спомињати и требало је да прође скоро 70 година, а да се открије да се на овом мјесту десио злочин. Треба се подсјећати и одавати пошту онима који су невино страдали само због тога што су били Срби“, додао је Томић.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, на подручју данашње општине Вишеград.

Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942. године, али су убијања трајала до почетка маја те године.

Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале их, мучиле, силовале жене и бацали у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и „недићевци“.

Спомен-музеј старобродским жртвама освештан је у Старом Броду у септембру 2019. године. Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служило је свештенство Српске православне цркве, након чега су положени вијенци у Спомен-музеју, а руже страдалим жртавама бачене у Дрину.

Обиљежавање годишњице страдања Срба у Старом Броду организовао је Одбор за његовање ослободилачких ратова Владе Републике Српске.



   

Translate »