У Градишкој је 1. маја обиљежена 23. годишњица од страдања Срба западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“. У нападу хрватске војске на подручје које је било под заштитом УНПРОФ-а, убијено је и нестало 283 Срба, а 15 хиљада протјерано.
Била је то смишљена акција Хрватске да етнички очисти и протјера Србе, а за тај злочин још нико није одговарао.
Одавању помена Србима страдалим у овај акцији присутвовала је и делегација Борачке организације Републике Српске предвођена Жељком Савановићем, чланом Предсједништва БОРС-а.
Почаст погинулим одата је служењем помена, полагањем вијенаца на Спомен обиљежје и пуштањем вијенаца у Саву.
– То је била смишљена акција Хрватске да етнички очисти и протјера Србе. За те злочине нико није одговарао. Данас свједочимо да за злочине над Србима, прије свега над цивилима, нико није одговарао. Нико није ни за злочине на Петровачкој цести, ни на било ком мјесту гдје су убијани српски цивили – рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Нападани су били вођени идеологијом из Другог свјетског рата да Срба западно од Дрине не смије бити, у томе су дјелимично и успјели рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
– Зато је Република Српска гарант опстанка српског народа, наша будућност смјештена је у институционални оквир који се зове Република Српска. Морамо је јачати, јер је наш биолошки опстанак условљен Републиком Српском – навео је Савановић.
Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић је подсјетио је на значај западне Славоније за Србе.
– Западна Славонија је увијек била српска, од тога не треба бјежати. Треба се чврсто окренути Православној цркви, која је сада тамо чврст ослонац Србима. Ратни злочин не застарјева и нема шансе да се било шта трајно заборави. Створиће се услови, само треба бити упоран и наћи ће се начин да одговарају они који су починили злочин – рекао је Иванић, српски члан Предсједништва БиХ.
Помен за убијене Србе из западне Славоније служен је у Храму Светог великомученика Димитрија у Окучанима. Епископ пакрачки и славонски Јован поручио је да се погром не смије заборавити и да се мора вјеровати у васкрсење свих невино страдалих. Помен је служен и у цркви Светог Марка у Београду.
Против Срба из западне Славоније, којих је било око 15.000, те 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а ова област била је под заштитом УН.
Према подацима „Веритаса“ укупно је убијено и погинуло 283 лица, од чега је било 114 цивила, док је заробљено 1.450 војника који су потом мучени.
Снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.
Народ западне Славоније кренуо је у егзодус према Републици Српској, а на путу према „мосту спаса“ до ријеке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.
