Обиљежене 24 године од страдања Срба у западној Крајини

У Мркоњић Граду је 10. октобра пригодним програмом обиљежено 24 године од страдања Срба у западној Крајини. Обиљежавање је започело у капели Светог апостола Марка на Православном гробљу гдје је служен парастос, а потом су положени вијенци на Спомен-обиљежје масовне гробнице и на Централно спомен-обиљежје погинулим борцима на Тргу српске војске.

Обиљежавању страдања Срба западне Крајине присуствовала је и делегација Борачке организације предвођена Радованом Рајилићем чланом Предсједништва БОРС-а, а обиљежавању су присуствовали и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, делегација Народне скупштине Републике Српске, коју је предводила потпредсједник парламента Жељка Стојичић, делегација Владе Српске, коју је предводио министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, те представници сусједних општина и других удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

У свом обраћању министар Милуновић је рекао да заједничког живота у БиХ нема док не буду сви одговарали за почињене ратне злочине, па тако и за велики злочин који је почињен на овим просторима.

„Очигледно је да је примјена права на простору БиХ селективна, јер како објаснити чињеницу да нико није одговарао за злочине које су починили припадници хрватске регуларна војска, ХВО, такозване Армије БиХ, потпомогнутих снагама НАТО пакта. Убили су 659 цивила, међу којима је 240 жена и 14 дјеце“, истакао је Милуновић.

Он је напоменуо да је овај датум уврштен у календар од републичког значаја како би се поменуле све жртве и како би се подсјетили на монструозност злочина.  

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да је на сцени системско прикривање злочина и заштита ратних злочинаца посебно кад је у питању Хрватска.

Он је нагласио да Хрватска у складу са својим уставним надлежностима неће изручити ниједног свог држављанина који је починио злочине у западнокрајишким општинама.

„Треба се присјетити да је 2015. године тадашњи премијер Зоран Милановић рекао да неће примати оптужнице које долазе из правосуђа БиХ против њихових држављана јер су засноване на политичким принципима, што значи да се он, односно извршна власт и политика умијешала у рад правосудних органа“, истакао је Којић.

Он је додао да хрватска извршна власт и њихова влада имају значајан дио архивске грађе о ратним злочинима којима су забранили приступ.

Хрватска војска са јединицима такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране напала је у септембру и октобру 1995. године 13 западнокрајишких општина – Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупа на Уни.

Те општине биле су у саставу Републике Српске и са тог подручја муслиманско-хрватске снаге убиле су 1.644 војника и цивила, са вјековних огњишта протјерале 120.000 Срба, опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле.

Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета је 680 милиона КМ. Хрватске и муслиманске снаге за собом су оставиле пустош и масовне гробнице.

У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело, међу којима је 81 цивил, 97 бораца Војске Републике Српске, три припадника МУП-а Републике Српске, те 10 жена.

У мањим гробницама у тој општини пронађено је још 176 тијела цивила, припадника Војске и МУП-а Републике Српске.

За ове злочине још нико није одговарао.



   

Translate »