This page was exported from БОРС [ https://borackars.org ]
Export date: Fri Mar 29 10:09:30 2024 / +0000 GMT

Обиљежене 22 године од егзодуса сарајевских Срба



У Источном Сарајеву обиљежено је, 16. марта ове године, 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. У рату одбрањене општине Српског Сарајева- Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац и Грбавица, припојене су након потписивања Дејтонског споразума Федерацији БиХ, па су Срби насељени у овим општинама отпочели исељавање које је завршено управо 22. марта 1996. године.

Обиљежавању годишњице егзодуса сарајевских Срба присуствовао је и предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић.

Сјећање на овај тужни датум је почело полагањем вијенаца на централни крст у Војничком спомен-гробљу на Сокоцу, а парастос је служен у православним храмовима у Источном Сарајеву.

Поред делегације Борачке организације коју је предводио предсједник Савчић вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Народне скупштине Републике Српске, делегација Града Источно Сарајево, делегације општина Сарајевско-романијске регије.

Предсједник Савчић је у свом обраћању истакао да су сарајевски Срби чином напуштања вјековних огњишта и свега што су генерације њихових предака стварале показали највећи чин патриотизма и љубави према Републици Српској коју су стварали заједно са осталим дијеловима и грађанима Српске.

"Али, за разлику од многих крајева који нису успјели да одбране своју територију, сарајевски Срби су и то урадили", нагласио је Савчић и додао да је тим њихов чин, који је назвао и подвигом, далеко значајнији и већи и заслужује свако поштовање.

Према његовим ријечима, посебно поштовање заслужују борци Сарајевско-романијског корпуса који су одбили све непријатељске офанзиве, којих је било више од 30.

„То је готово незабиљежен примјер у историји ратовања, посебно ако се зна да је Први корпус тзв. Армије БиХ бројао више од 66.000 бораца. Уз то је било више од 10.000 припадника МУП-а. Сарајевско-романијски корпус је уз помоћ других јединица бројао 23.000 бораца, али је све нападе одбио“, навео је Савчић.

Према његовом мишљењу наша новија историја треба да се нађе у школским наставним плановима и програмима као обавезан дио ђачког градива.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је да је обиљежавање овог датума отпочело полагањем вијенаца и одавањем поште за око 1.000 погинулих, чију су посмртни остаци пренесени на Војничко спомен-гробље "Мали Зејтинлик" а који су најзаслужнији што је Српско Сарајево током рата одбрањено.

"Дужни смо да кажемо да нисмо отишли из града зато што смо тако жељели, како неки приказују, него зато што смо морали", рекао је Вуковић.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да се Срби сваки пут изнова сјећају тог марта кад се десило исељевање сарајевских Срба и да овакве скупове треба да посјећује што више младих.

"То треба да буде дио традиције, због људи који су дали своје животе, али и оних који су отишли са својих вјековних огњишта у неко друго мјесто да би засновали дом и наставили да живе у својој Републици Српској", каже Југовић.

Изасланик предсједника Републике Миладин Драгичевић је рекао да се расељени Срби сјећају тих дана и времена када су сарајевски Срби одлучили да се покрену са својих огњишта након што су их херојски одбранили.

"Све што можемо да документујемо, да забиљежимо треба да сачувамо, да остане нашим потомцима који треба да знају одакле су пошли", истакао је Драгичевић.

У оквиру обиљежавања годишњице егзодуса сарајевских Срба, у Источном Сарајеву је организована Академији под називом „Још увијек постојим и постојаћу“ те промовисана књига Миливоја Иванишевића "Досије Сарајево".

Више од 120.000 Сарајевских Срба и прогнаници из осталих дијелова БиХ, који су са њима проживјели ратну голготу, у фебруарском и мартовском невремену, кренуло је у неизвјесност. Између својих домова под тада муслиманском влашћу, и Републике Српске изабрали су слободну Српску и слободу у њој!

Градоначелник Вуковић и предсједник Савчић најавили су да ће Одбору Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова бити упућен захтјев да егзодус сарајевских Срба буде увршћен у календар обиљежавања значајних датума Одбрамбено-отаџбинског рата.

Вуковић је најавио да су покренуте иницијативе да у Источном Сарајеву буде подигнут споменик који симболизује страдање и егзодус сарајевских Срба, да на Палама, мјесту стварања Републике Српске, буде саграђен музеј Српске да би све било сачувано од заборава.

Прије 22 године око 120.000 сарајевских Срба морало је да напусти своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.

У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије овдашњег становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.

Српски борци Сарајевско-романијске регије током одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.

За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу.

 

 

 

 

 


Post date: 2018-03-21 22:40:04
Post date GMT: 2018-03-21 21:40:04
Post modified date: 2018-03-21 22:40:04
Post modified date GMT: 2018-03-21 21:40:04

Powered by [ Universal Post Manager ] plugin. MS Word saving format developed by gVectors Team www.gVectors.com