У Бијељини је 15. маја ове године обиљежено 28 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони. Током мирног и договореног повлачења војника ЈНА из касарне у Тузли паравојне муслиманске формације напале су из засједе ову колону и убиле 54 војника, што је био увод у страдање Срба на овом простору и велики егзодус народа из тузланске регије.
Обиљежавању годишњице страдања присуствовао јe и предсједник Борачке организације Миломир Савчић који је одао почаст страдалим војницима и подсјетио на злочиначке намјере непријатељских снага.
Предсједник Савчић истакао је да су припреме за обрачун са припадицима ЈНА и српским народом у Тузли почеле много прије 15. маја 1992. године, наводећи да су наоружане полицијске и паравојне снаге створиле прстен око града, припремајући исти сценарио као и Сарајево – смрт за војнике ЈНА и погром српског народа у БиХ.
– Историја и правда забиљежиће овај догађај као сраман и кукавички чин напада на људе који су мирно напуштали ту територију у жељи да се врате својим кућама и својим породицама, ни то им није дозвољено – нагласио је Савчић.
За напад у Тузли суђено је једино Илији Јуришићу, начелнику Сектора јавне безбједности Тузла, који је првобитно осуђен у Београду на 12 година затвора, али је убрзо ослобођен.
– Поновљен исти сценарио као што је било у Добровољачкој у Сарајеву. С циљем да се и Тузла у којој није побједио СДА , која је била лијево орјентисана, увуче у рат – рекао је Душко Милуновић министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Српске.
Тужилаштво БиХ је 2009. године донијело одлуку да се прекида истрага против Селима Бешлагића ратног градоначелника Тузле и других у случају Тузланска колона.
– Ово је страшан злочин који има додатну димензију јер се десио на почетку рата и и на неки начин одредио даљу судбину српског народа тузланске регије – истакао је Милорад Којић директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица.
Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника и раниле 44. Породице погинулих и преживјелих 28 година чекају правду.
Парастосу у Бијељини присуствовали су породице погинулих, преживјели учесници Тузланске колоне, изасланици предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, народни посланици, представници Борачке организације и Градске управе Бијељине.
Обиљежавање годишњице некажњеног злочина организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, уз поштовање мјера због епидемије вируса корона.
