This page was exported from БОРС [ https://borackars.org ]
Export date: Mon Sep 20 17:20:38 2021 / +0000 GMT

Обиљежена годишњица Невесињске пушке




У селу Крекови код Невесиња обиљежена је 9. јула ове године 146. годишњица чувене Невесињске пушке којом је отпочело коначно ослобођење српског народа од  Отоманске империје, али којом је измјењена и географска карта Европе.

Обиљежавању је присуствовао предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници више борачких организација из Херцеговине, као и и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, посланици у Народној скупштини Српске Илија Таминџија, Љубиша Крунић, Максим Скоко и Маринко Драгишић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, изасланик предсједника Републике Српске, начелници источно-херцеговачких општина и бројни грађани.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.


Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је на обиљежавању 146 година од почетка устанака у Херцеговини - да Срби никада кроз вијекове нису били окупатори ни освајачи, већ су само бранили своје, што раде и данас.

"Наша је Република Српска, бранићемо је док постоји иједан Србин у њој и нећемо дозволити да је ико угрози", рекао је Вишковић у обраћању у селу Крекови гдје су Србија и Српска заједно обиљежиле овај историјски догађај.

Он је подсјетио да су преци прије 146 година кренули у борбу за слободу, те да та слобода траје и данас.

"И 1941. године наше комшије из НДХ припремише нам покољ на нашим огњиштима, али и тада наши преци заштитише своје породице и осујетише злочине који су били припремљени за Видовдан. Од 1875. до данас боримо се за слободу, да опстанемо своји на своме. Никада кроз вијекове Срби нису жељели да наносе зло некоме другоме", поручио је Вишковић.

Вишковић је захвалио Србији, која Републици Српској помаже да одбрани своју слободу, достојанство, економију, грађане.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је Невесињска пушка обиљежила другу половину 19. вијека.

"Када су се у цркви у Биограду хармбаше договориле за устанак први емисари послати су на Цетиње и Београд. Услиједио је напад на турски караван у Бишини и први сукоб овдје на брду Градац", рекао је Авдаловић, наводећи да је Невесњска пушка и Невесињски устанак најмање слободе донио овом крају, али је донио државу и слободу Црној Гори и Србији.

Он је навео да је срећан што овај догађај заједнички обиљежавају Република Српска и Србија, наводећи да је позив за заједничко обиљежавање упућен и Црној Гори.

Државни секретар у Министарству рада Србије Миодраг Капор нагласио је да су Срби још од 1804. године водили борбу против турске власти да ослободе државу и народ.

"Тако се и херцеговачки народ побунио. На овој ледини креснула је Невесиња пушка која је била повод за Велику источну кризу. Невесињска пушка никада није затајила. Знали су наши преци да ће борба бити тешка и да ће слобода бити одбрањена њиховим животима, али ниси одустали. Морамо показати свима да су Срби увек у историји на правој страни - на страни слободе и да никада нису угрожавали друге", рекао је Капор.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

 

 


Post