Обиљежена 23. годишњица одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије

У Козарској Дубици је 18. септембра организована централна прослава обиљежавања 23. годишњице одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије, у којој је на подручју Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице убијено 138 лица, а материјална штета се процјењује на око 180 милиона КМ.

У Козарској Дубици програм обиљежавања почео је служењем парастоса погинулим српским борцима код Спомен-крста те полагањем вијенаца.

Парастосу су присуствовали предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, делегација Народне скупштине Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, конзул у Генералном конзулату Србије у Бањалуци Драган Протић, те бројни други званичници који су по завршетку парастоса положили вијенце код Спомен-крста страдалим цивилима и војницима у агресији хрватске војске 18. и 19. септембра 1995.

Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је да је напад хрватске и муслиманске војске на западнокрајишке општине Републике Српске био велика стратегијска офанзива на цијели простор Републике Српске.

„Ово је само једно од мјеста на којем се водила тешка битка за очување територије Републике Српске и спас становништва, а најбитнија поука из овог догађаја је огромно јединство војске, народа и полиције. Када смо јединствени, тада смо најјачи и тада нас не може поразити ниједан непријатељ, без обзира на то колико је снажан и удружен“, нагласио је Савчић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је циљ агресије хрватске војске, подржане логистиком НАTО пакта, на западне границе Српске 18. и 19. септембра 1995. године био да Срба не буде западно од Дрине.

„Захваљујући нашим храбрим борцима, организованом народу, нашој борби за слободу, добро смо се организовали и одбранили овај простор“, рекао је Савановић у Козарској Дубици.

Он је навео да је намјера хрватске војске била да ријеши српско питање у БиХ, изађе на западне границе Републике Српске, дође до Бањалуке и до Дрине, што је, како је рекао, била њихова историјска тежња.

Генерал Војске Републике Српске и учесник одбране западних граница Српске Момир Зец рекао је да су 18. и 19. септембар 1995. године били судбоносни дани за опстанак српског народа и за Републику Српску и истакао да је пресудна била одлучност и једниство народа и војске да се сачува и одбрани територија.

„У то вријеме, политички и војни циљеви одређени су у Загребу и на основу Сплитског и Вашинтонског споразума регуларна хрватска војска је прегруписала снаге и извршила агресију на овај дио Републике Срспке“, навео је Зец.

Он је додао да је циљ био да продуже према Приједору и даље према Бањалуци.

„Да се ми нисмо организовани и одбранили, питање је какав би био Дејтон и да ли би га уопште било и каква би била констелација снага у БиХ“, нагласио је генерал Зец.

 

Помен у  Новом Граду


Дан одбране западних граница Српске обиљежен је и у Новом Граду, гдје је служен помен у насељу Туњица и положени вијенци код спомен-обиљежја цивилним жртвама рата. 

Начелник општине Мирослав Дрљача рекао је да је напад Хрватске војске у септембру 1995. године догађај без преседана у новиој историји.

– Нападнуте су општине Нови Град, Костајница, Козарска Дубица и дио Градишке, простори који никад нису били већински хрватски. Очигледно је да је идеја била да се настави план Независне Државе Хрватске из Другог свјетског рата, да се очисте Срби на простору до Дрине – рекао је он.

Командант Првог батаљона Новоградске бригаде Момир Ковачевић је на историјском часу подсјетио на дешавања која су претходила нападу Хрватске војске.

„Догодило се то након пада Републике Српске Крајине, у августу. Кодно име операције `Уна 95` значило је да је план освајање Козарске Дубице, Новог Града и унске пруге. У другој акцији кодног назива `Маестал 95` било је планирано освајање Мркоњић Града и Бањалуке, а након тога била је планирана акција `Дрина 95`“, рекао је он.

Ковачевић  је навео да су у нападу на западне границе Републике Српске, у акцији „Уна 95“ учествовале Прва и Друга гардијска бригада у садејству са 57. и 17. Домобранским пуком, а у акцији „Маестал 95“ Седма гардијска и Четврта гардијска бригада, у садејству са карловачким и сисачким домобранским пуком.

„Новоградска бригада се у вријеме напада нашла једноставно укљештена и био је потребан надљудски напор да се издржи напад. И издржали би да није било и напада 5. коруса тзв. Армије БиХ. У исто вријеме нас су напале 505, 511. и 517. бригада“, рекао је он.

Ковачевић је навео да су Новоградска, Дубичка, 5. Козарска, 43. бригада уз помоћ других мањих јединица одбраниле Нови Град и Републику Српску.

Напад Хрватске војске на општину Нови Град почео је 18. септембра 1995. године у 9.25 часова и током два дана офанзиве убијено је 57 лица, од којих 37 цивила, 18 војника и два припадника Министарства унутрашњих послова (МУП) Српске, а рањено је 17 цивила, три војника и један припадник МУП-а.

Припадници Војске Републике Српске успјели су 19. септембра 1995. године потиснути Хрватску војску преко Уне.

 

 

Сјећање на одбрану Костајнице

У Костајници је 23 године од одбране западних граница обиљежено полагањем вијенаца на споменик борцима погинулим у протеклом рату у градском парку.

Вијенце су положили начелник општине Драго Бундало, делегације припадника Војске Републике Српске борбене групе „Баљ“, Борачке организације општине Костајница и Скупштине општине.

Начелник општине Бундало рекао је да је током хрватске агресије причињена материјална штета на територији ове општине процијењена на 40 милиона КМ, али да тужба против Хрватске још није подигнута.

– За два дана на Костајницу је пало 6.000 граната и град је био тотално разрушен. Урадили смо процјену штете и прослиједили надлежним министарствима с циљем да Република Српска, па и БиХ, припреми тужбу против агресора, али очигледно, због неких политичких разлога, та тужба никад није подигнута. Ипак, успјели смо да се опоравимо и изградимо наш град за живот у миру – истакао је Бундало.

Душан Ђенадија, командант борбене групе „Баљ“, коју су чинили борци из Приједора, Костајнице, Новог Града, Козарске Дубице и хаубичке батерије из Бањалуке изјавио је да се са поносом сјећа догађаја из септембра 1995. године.

„Прије свега, одајемо почаст погинулим борцима, а уједно изражавамо захвалност народу Костајнице, који је дао највећи допринос у одбрани и ни у једном моменту није показао намјеру да напусти ове просторе, а то је обавезало војску и дало јој већи мотив за одбрану“, рекао је Ђенадија.

Он је додао да је Костајница била специфична у тактичком смислу јер би се највише добило падом ове општине, будући да би веома брзо противничке снаге дошле до Кнежице, а затим и Приједора, чиме би биле елиминисане одбране у Новом Граду и Козарској Дубици.

„Зато је агресија и почела нападом на Нови Град и Козарску Дубицу да бисмо ми преоријентисали јединице у ове градове, чиме би била ослабљена одбрана Костајнице. Tо је за нас било препознатљиво и нисмо тако поступили, већ смо успјели одбранити град“, појаснио је Ђенадија.

Он је нагласио да хрватска војска није успјела да преко срушеног моста на ријеци Уни пређе на подручје Костајнице и додао да није било губитака у нашим војним редовима.

Према његовим ријечима, строго је испоштована наредба генерала Момира Зеца да одбрана буде постављена на самој обали Уне, чиме су спријечени већи цивилни губици.

„Имали смо три цивилне жртве и мало је то страдања у односу на сусједне општине, не зато што напад овдје није постојао, него зато што је строго испоштована генералова наредба и зато што смо имали дисциплиноване и одговорне људе, углавном треће доби, који су бранили своју дјецу и унучад“, наглашава Ђенадија.

Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије сматра се догађајем значајним за одбрану Републике Српске, који је одлуком Владе Српске сврстан међу најзначајније датуме новије историје.

У хрватској агресији на подручју западнокрајишких општина Козарска Дубица, Нови Град и Костајница 18. и 19. септембра 1995. године убијено је 138 људи, и то 74 цивила и 64 војника.

Насеља и градови су претрпјели велика разарања и штету, а, према подацима општинских комисија о процјени материјалне штете, у Новом Граду она износи 83,3 милиона КМ, у Костајници 40 милиона КМ, а у Козарској Дубици 50,4 милиона КМ.

   

Translate »