Обиљежена 23 годишњица од егзодуса Срба из Сарајева

У Источном Сарајеву је 16. марта обиљежена годишњица Eгзодуса Срба из Сарајева 1996. године.

Обиљежавање је почело поменом испред храма Свете Петке на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу коме је присуствовао је велики број чланова породица погинулих бораца,  Борачке организације, представника свих нивоа власти, мјештана Сарајевско-романијске регије и завичајних удружења.

Делегацију Борачке организације Републике Српске на овом обиљежавању предводио је предсједник БОРС-а Миломир Савчић, а учешће у обиљежавању узели су представници свих борачких организације Сарајевско-романијске регије.

Помену су присуствовали и Бошко Томић у име предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, министар рада и борачко инвалидске заштите Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Републике Српске, делегација Срба у заједничким органима БиХ, представници Трећег пјешадијског Република Српска пука ОС БиХ, градоначелник града Источно Сарајево Ненад Вуковић са сарадницима, те начелници градских општина и удружења сарајевских Срба.

На централни крст на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу положени су вијенци у оквиру обиљежавање сјећања на егзодус сарајевских Срба од децембра 1995. до фебруара 1996. године.

Сјећање на егзодус Срба из Сарајава први пут је одржан у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

На „Малом Зејтинлику“ на Сокоцу сахрањено је скоро 1.000 српских бораца, неколико стотина цивилних жртава рата и преминулих цивила чије су посмртне остатке породице пренијеле на ово гробље са подручја Сарајева и сарајевских општина.

Војничко спомен-гробље формирано је у фебруару 1996. године након потписивања Дејтонског споразума да би избјегли Срби из Сарајева могли сахранити посмртне остаке чланова својих породица.

Егзодус Срба из Сарајева јединствен примјер страдања

Министар Душко Милуновић рекао је да је егзодус сарајевских Срба јединствен примјер страдања у новијој српској историји и Одбрамбено-отаџбинском рату.

– Током рата издржали су више од 35 великих муслиманско-хрватских офанзива, сачували су своје породице, слободу, отаџбину и огњишта и на крају су морали да их напусте, дајући још једном велику жртву за Републику Српску – рекао је Милуновић након помена на Војничком гробљу.

Подсјетио је да су Срби, напуштајући дијелове Сарајева који су по Дејтонском споразуму припали ФБиХ, са собом понијели и мртве борце – припаднике полиције и Војске Републике Српске од којих је највећи број сахрањен на „Малом Зејтинлику“.

Он је истакао да је од укупно 20.000 бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, чак 4.000 дало живот, наводећи да им треба одати дужну захвалност.

Предсједник Борачке организације Миломир Савчић изјавио је да је егзодус Срба из Сарајева подвиг високе свијести.

„Својим изласком из општина и са територије која је додијељена муслиманско-хрватској федерацији показали су љубав према српском народу и према новоствореној Републици Српској верификованој у Дејтону“, рекао је Савчић.

Он је изразио огромно поштовање и дивљење за оно што су припадници Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и Центра служби безбједности, као и читав народ Српског Сарајева урадили у рату. „У овој причи се не ради о изгубљеној бици, у овој причи се ради о одбрањеним огњиштима, о томе да је свака битка добијена, да су Сарајевско-романијски корпус и српски народ Сарајева држали више од једне трећине укупних непријатељских снага на својим леђима“, истакао је Савчић. Он је констатовао да је због тога егзодус сарајевских Срба специфичан у односу на све српске приче у новијој и старијој историји, због чега заслужује посебно поштовање и дивљење.

„Више пута сам поновио да би да се то десило другом народу до сада би биле написане многе књиге, снимљени многи филмови. Убијеђен сам да би побрали све свјетске награде јер је то интересантна прича“, рекао је Савчић. Он је додао да онда када су Срби жртве и прогоњени то није занимљива прича за свијет.

Одржан помен на Равној Романији

Парастос је служен и у манастиру Светог Георгија на Равној Романији за све Србе страдале у Одбрамбено-отаџбинском рату.

На зидовима у унутрашњости манастира Светог великомученика Георгија уписана су имена око 4.000 српских бораца Сарајевско-романијске регије страдалих у минулом рату.

Културно-духовни програм одржан је у Културном центру на Палама.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума напустило је своје одбрањене домове и имања.

Током егзодуса, који је почео у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године, на Војничко гробље на Сокоцу пренесени су посмртни остаци 500 сарајевских Срба.

Програм 23 године од егзодуса сарајевских Срба почео је вече раније Академијом „Живи сјећање“ у Културном центру Источно Ново Сарајево, коју су организовали студенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.



   

Translate »