This page was exported from БОРС [ https://borackars.org ]
Export date: Mon Jul 6 1:13:49 2020 / +0000 GMT

Обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања




У Источном Сарајеву је 9. септембра, први пут након Одбрамбено-отаџбинског рата, обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској, током којег је страдао велики број цивила и војника.

Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања тако је постао 27. догађај у календару за обиљежавање значајних датума из историје српског народа Владе Републике Српске.

Обиљежавању је започело Духовном академиом  у Културном центру у Источном Новом Сарајеву којој је, између осталог, присуствовао и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Академији и обиљежавању је присуствовао и велики број других званица међу којима министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, те Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика. Обиљежавању овог значајног датума присуствовали су и градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, начелници и представници општина са подручја Сарајевско-романијске регије, представници борачких организација Сарајевско-романијске регије, те чланови породица жртава НАТО бомбардовања.

Претходно је за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску одржан парастос у Храму свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи, а на мјесном гробљу Грлица положено цвијеће на мјесто гдје су сахрањене прве жртве НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да Срби треба да се сјећају сваке српске жртве и да осуде непријатељство свих својих противника који су неријетко и кукавички наносили страшне губитке српској војсци и цивилима.

- То питање је чланство у НАТО-у и да ли нам је мјесто у тој алијанси. Ове недужне жртве, али апсолутно недужне опомињу нас и одговорни смо и пред њима и пред многим другим да када будемо доносили коначну одлуку морамо то да имамо у виду - истакао је Савчић.

Организатор Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратовања на чијем челу је министар Душко Милуновић који је такође подсјетио на страхоте НАТО бомбардовања.

- Највећа војна алијанса која је формирана у историји човјечанства напала је наш мали народ и нашу војску и то је њихова прва акција од формирања 1949. године. Нанијели су нам губитке, имали су за циљ да онеспособе снаге Војске Републике Српске и да нашим непријатељима омогуће да заузму Српску - рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите  Душко Милуновић. 

Он је указао да је НАТО на Републику Српску и њен народ напао са 400 летјелица, од тога са 222 борбена авиона.

- Више од 10 тона експлозива изручили су на нашу територију, лансирали су 13 крстарећих ракета Томахавк, док су снаге за брза дејства испалиле више од 1.000 граната, а авиони 1.206 пројектила на наше положаје. И поред тога, наша војска је успјела да застарјелим системима обори осам авиона НАТО-а, три Хрватска, и по три беспилотне летјелице и три хеликоптера -навео је Милуновић.

Приједлог да овај догађај и 9. септембар, дан када су страдали брат и сестра Галинац, добије републички значај дао је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац.

- Вјерујем да ћемо у сарадњи са надлежним институцијама Републике Српске подићи споменик и имати прилику да се поклонимо жртвама НАТО агресије, не одустајући од тога да останемо војно неутрални. Наша примарна борба јесу наши политички интереси и слобода нашег народа на овим просторима - рекао је Кошарац у Источном Сарајеву након полагања цвијећа на мјесном гробљу Грлица гдје су сахрањене прве жртве НАТО бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву.

Он је напоменуо да је српски народ прва жртва агресије НАТО-а и да је та алијанса, без одлуке УН, бомбардовала Републику Српску и Србију.

- То довољно говори да зло не треба да заборавимо и да су три тоне осиромашеног уранијума оставиле трајне посљедице на становнике Републике Српске. Због тога, свима који заговарају неку врсту НАТО интеграција треба рећи да од наше војне неутралности нећемо одустати из тих разлога - истакао је Кошарац.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, напоменуо je дa је Републички центар обавио истраживање и публиковао га прошле године, којим су поред директних посљедица, а то су имена смртно страдалих лица од НАТО бомбардовања, утврђене и индиректне посљедице.

- НАТО се први пут ставио на једну од зараћених страна, а индиректне посљедице су 120.000 протјераних Срба из западно-крајишких општина, 40.000 протјераних са Озрена и Возуће, а друга индиректна посљедица су болести људи од осиромашеног уранијума - навео је Којић.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић казао је да би на подручју града требало да буде подигнуто спомен-обиљежје свим српским жртвама војних удара Алијансе у Републици Српској.

- На састанку са представницима Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, начелницима општина и представницима Борачке организације Републике Српске са подручја града Источно Сарајево договорили смо да то мора да буде мјесто које је видљиво у урбаном дијелу неке од општина са подручја града Источно Сарајево - рекао је Вуковић.

 

Свједоци страдања

Од 31. августа до 13. септембра 1995. године НАТО авиони разарали су војне али и цивилне објекте, уништавали путеве, мостове, складишта хране. У бомбрадовању је убијен велики број војника и цивила.

Брата и сестру Раденка и Радмилу Галинац авио-бомба погодила је у цивилном аутомобилу на путу недалеко од Сарајева док су се враћали са сахране њиховог брата Радована.

Борислав Кондић био је свједок погибије Раденка и Радмиле које је, након сахране њиховог брата Радована у Вогошћи, возио кући у Војковиће.

- У повратку сам претпоставио да ће НАТО дејствовати у вечерњим часовима и журили смо да се негдје склонимо. Када је пала прва ракета, већ смо били на путу према кратеру који је настао, а када смо стигли до њега, авион, којег је Раденко препознао, поново је налетио. Било је касно да негдје побјегнемо, па смо од детонације летјели у ваздух. Авион је надлетио и трећи пут и топом од 20 милиметара погодио наше возило на три мјеста - испричао је Кондић.

Мајка настрадалих, Мирјана Галинац каже да не зна шта је још држи у животу од туге и жалости за троје погинуле дјеце.

- Изгубила сам троје дјеце, двоје од НАТО-а, а 15 дана прије њих, погинуо ми је син на Трнову. Након тога ми је унук са само двије и по године оболио и завршио у специјализованој установи у Приједору - прича Мирјана.

С тугом у срцу, из Бањалуке у Источну Илиџу стигла је и Зора Вуковић, мајка 21-годишњег Бориса који је као везиста ВРС погинуо у НАТО ударима на комуникацијско чвориште код Мркоњић Града. Тог 11. септембра 1995. посљедњи пут се телефонски чула са сином.

- Он је био на релеју на Чворишту и управо када смо разговарали телефоном, веза се прекинула. Нисмо знали шта се десило. Тада су налетјели авиони и почело је бомбардовање. Други дан смо чули да је погођен и срушен релеј. Мој син је одбачен од детонације и сутра је пронађен испод јелке, а његов колега је пронађен међу рушевинама - изјавила је Вуковићева.

Она је додала да јој је најтеже када чује да неко хоће у НАТО и пита да ли постоји неко ко то може да онемогући.

- Ако треба ми ћемо своје животе дати да не идемо у НАТО. Ја нећу да моја унука, која је рођена седам мјесеци послије смрти мог сина, а њеног оца, доживи ово што сам и ја - поручила је Вуковићева.

Бомбардавањем Републике Српске, а потом и Србије, НАТО је исписао најсрамније странице историје од завршетка Другог свјетског рата, поручио је српски члан Предсједништва Милорад Додик.

- Ваздушним операцијама на Републику Српску, НАТО се отворено сврстао на једну страну и утицао на коначан исход рата у БиХ. Осиромашени уранијум, који је у тим операцијама бачен, и данас убија нашу дјецу, па се може рећи да НАТО операције и 24 године послије, имају погубне ефекте по Републику Српску и њен народ - рекао је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.

Удар на Републику Српску био је први случај да је НАТО дјеловао од када је формиран. Очигледна је била координација НАТО напада из ваздуха са непријатељима Српске на земљи, али ВРС успјела је да одбрани свој народ.

Према подацима Главног штаба ВРС, у НАТО ударима погинуло је 96, а рањено више од 200 бораца и цивила. Материјална штета огромна, али никада прецизно утврђена. Од посљедица бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијом, послије рата Срби су масовно умирали, нарочито Хаџићани избјегли у Братунац, док је животна среднина неповратно загађена.

 

 


Post