Обиљежен Дан одбране Сарајевско-романијске регије

У Одбрамбено – отаџбинском рату, у одбрани Сарајевско-романијске регије,  погинуло је  4.000  припадника Војске Републике Српске.  Манастир Светог великомученика  Георгија на Равној Романији саграђен је  као вјечни помен погинулих  херојима, чија  су имена уклесана  на унутрашњим зидовима  ове богомоље.

Кишило је 16. јуна над Романијом.  Тиха прољећна киша росила је вјечна почивалишта  хероја на  Војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” у Сокоцу. Кишне  капи и мајчине сузе падале су на бијели мермер који  покрива  земне  остатке новомученика, оних што своје животе уградише  у темеље Републике Српске . И небо је  проплакало у  дану који српски народ у Републици Српској посвећује  страшним јунским  догађајима  посљедње  године Одбрамбено-отаџбинског  рата на  простору Сарајевско-романијске регије, сјећању на јуначку  одбрану  српске земље, вријеме када су припадници Сарајевско-романијског корпуса извојевали битку над далеко бројнијем непријатељем.

Пред централним крстом у “Малом Зејтинлику свештеници Црквене општине Соколац, предвођени протојерејем Илијом Чупићем, служили су парастос за  947 погинулих српских бораца, који су вјечно почивалиште нашли  на најсветијем мјесту на Романији. Кроз  тужно појање духовника изговорена су имена бесмртника.

И говорници су били освојени снажним емоцијама. Није лако се тужном скупу  обраћати када су вам мисли окренуте према трагичној прошлости, а поглед  према спомен-обиљежјима уснулих  хероја.

Како је рекао предсједник Одбора за његовање  традиције ослободилачких ратова и министар  рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Миленко Савановић, тешко је на “Малом Зејтинлику” развити мисли и осјећања, говорити  о онима што су  били најбољи међу нама.

-Човјек је мали за улогу говорника у дану када  се сјећамо јунаштва и хероја, крвавих битака које су вођене на овом  простору. Нисам квалификован да дајем  оцјену  колики је значај Сарајевско-романијског корпуса у поређењу са другим  једницима  Војске Републике Српске и борбама  на  другим просторима. Дајем, ипак, себи за право да кажем  да је једна од натежих  битака у Одбрамбено-отаџбинском рату  вођена  на простору Сарајева и Романије. Сарајевско-романијски корпус био је  на мети  огромних снага  муслиманске војске. Сваки пети припадник те јединице је погинуо, а сваки десети је рањен. То говори  о тежини  ратних задатака. Четири године је  Сарајевско-романијски корпус  везао  највеће  снаге муслиманских јединица, али је одбранио  српску земљу, показао оно  што су чинили наши преци кроз историју, у ослободилачким ратовима – рекао је Савановић, а потом подсјетио на страдање српског народа у ратовима 20. вијека.

Савановић  је говорио и о  заблудама у српском народу након Другог свјетског рата, који се није надао да ће  поново на сцену ступити фашизам, да ће му поново бити  угрожен  опстанак на простору БиХ.

-Услов нашег билошког опстанка  је  опстанак Републике Српске. Нема мјеста политичким свађама у  оном смислу који задире у национално питање, у Републику  Српску – истакао је Савановић  и нагласио да  ће  Влада Републике Српске, у складу  са својим  финансијским моћима помагати  борачке категорије. Ускоро би, према његовим ријечима, Влада  требало  са Борачком организацијом Републике Српске да потпише меморандум, како би се ријешила нека питања која су рјешива, чиме  би се  демобилисаним борцима, онима који због година старости немају статус пензионера, омогућило да  имају  скромна средства за живот.

И предсједник Борачке организације Републике Српске – генерал Миломир Савчић,  емотивно је  говорио на “Малом Зејтинлику”. То   свједоче  сљедеће ријечи:

– Данас би  на овом мјесту можда требало ћутати, слушати приче наших бесмртних хероја, чији земни остаци почивају  овдје, на легендарној Романији. Чули би  најбољу причу о слободи, љубави, патриотизму, спремности на жртву за свој народ и државу –  рекао је на почетку генерал Савчић, а затим нагласио колико је важна борба  за истину.

– Морамо говорити о ратним догађајима, због истине. Истина је нападнута, посебно када  је ријеч о протеклом рату. Нас су прогласили агресорима и прије почетка рата. Имам доказе  и документе да  преко 5.000 припадника Првог корпуса  такозване  Армије БиХ није  рођено у БиХ.  Шта је та  господа овдје радила  у току рата? Рођен сам у Сокоцу, на Романији. И нисам  могао да будем  агресор на свој, дом, породицу, на свој народ. Рат је  завршен, али борба за доказивање истине није. Позивам све институције Републике  Српске да  се овим питањима озбиљно позабаве.  Чак и Хашки  суд је изнио податак да је Сарајевско-романијски корпус  бројао 18. 000 војника, а Први  корпус Армије БиХ  66. 000. То говоре и муслимански извори. Треба додати и близу  10.000 припадника муслиманског МУП-а. Па,  да ли је могуће  да 18.000 људи блокира  Сарајево? На овакво питање  не треба одговор – казао је Савчић и додао да је Сарајевско-романијски корпус био елитна  јединица Војске Републике Српске.

– Сарајевско-романијски корпус био је један од  најбољих опративних састава, али  по оперативној способности и по јунаштву његових припадника. По свему ономе што је учинио, сврстао се међу прве оперативне саставе Војске Републике Српске- рекао је Савчић.

Вијенце на централни крст у “Малом Зејтинлику” осим делегације Борачке организације положили су изасланик  предсједника Републике Српске Синиша Каран, делегација Народне скупштине  Републике Српске, изасланик српског  члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић,  делегација  Трећег пјешадијског Република Српска пука ОС БиХ, више народних посланика, представници Града Источно Сарајево и општина из састава Града, те представници  храма као  вјечно  подсјећање на  херојску прошлост  српског народа Сарајева и Романије.борачких организација Сарајевско-романијске регије и удружења која  окупљају борачку популацију.

У манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији  служен је парастос за погинуле  српске борце  у борбама  за одбрану Сарајевско-романијске регије.

Присутнима се обратио  настојатељ  Манастира архимандрит Андреј, који је, између осталог, рекао  да се  окупљањем у овом  духовном  споменику оживљавају и јачају  сјећања  на погинуле војнике  чија су имена, умјесто фресака,  уклесана  на унутрашњим зидовима манастира Светог великомученика  Георгија.

   

Translate »