Оптужница против мене је подигнута због неколико разлога, али ниједан није заснован на истини и праву. Савјест ми је апсолутно чиста. Миран сам. Моја снага је у истини и увијек сам спреман да, ако треба, својом слободом платим слободу свих осталих Срба, само да више никада нико невин не буде оптужен или осуђен пред тим такозваним Тужилаштвом и Судом БиХ.
Рекао је то за “Глас Српске” предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић, против којег је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу због, како је наведено, помагања у злочину у Сребреници.
Савчић каже да је дуго знао да се спроводе одређене истражне радње, али је био увјерен да од тога неће бити ништа.
– Рачунао сам да ће, у истражном дијелу поступка, бити обустављено, тако да сам, благо рећи, изненађен, као и моји пријатељи који се годинама баве истраживањем Сребренице и који су били и заступљени у предметима гдје су наши људи осуђени пред Међународним кривичним судом. Један од њих је адвокат Питер Робинсон, који је послао и-мејл у којем пише: “Шокиран сам”, а он је експерт за Сребреницу. Сигурно је да је шокиран, јер зна сваки детаљ дешавања. Ни ја ни моја јединица нисмо урадили ништа што би представљало повреду конвенције која штити људе у рату, посебно ратне заробљенике. Када знате да се ништа није десило од онога што вам стављају на терет, имате горак и мучан утисак и постављате питање зашто је до тога дошло – рекао је Савчић.
ГЛАС: Који одговор на то имате Ви данас?
САВЧИЋ: Мислим да има више разлога. Без устезања сам критиковао рад Тужилаштва БиХ, а то ћу и наставити. Наставићу борбу и у мом предмету и у другима. Никада нисам оспоравао да буду кажњени они који су одговорни за оно што се стварно десило. Међутим, потпуно невини људи су осуђени и то на дугогодишње казне затвора. Могу само да претпоставим како се осјећају, како то доживљавају и како ће вјеровати у правду и правичност, истину, будућност и помирење. Вјероватно је један од разлога и што сам био шеф истражног тима код предсједника Радована Караџића, али и због позиције на којој се сада налазим. То је намјера да се преко предсједника Борачке организације, прво мог претходника и колеге Пантелије Ћургуза те мене криминализује читава војска, јер иду редом да прикажу да је Република настала, не борбом за слободу, него чињењем злочина. Ако желе да буду истинске правосудне, институције морају бити непристрасне, професионалне те радити на основу чињеница и материјалних доказа.
ГЛАС: Тврдите да имате чисту ратну прошлост и да се нисте налазили на мјесту злочина, како стоји у оптужници. Дио оних који су реаговали на Ваш случај кажу да Тужилаштво БиХ наставља онако како је, према оцјенама званичника РС, радио у своје вријеме Хашки трибунал. Шта Ви кажете?
САВЧИЋ: Мој пријатељ Горан Петронијевић је тај суд у Сарајеву, нажалост и дјелимично у Београду и Загребу, назвао трибуналчићима. То је преписана методологија. Ја сам рјешењем Секретаријата Хашког трибунала постављен за шефа истражног тима у предмету првог предсједника Српске. Да ли је неко мисли да ће тамо аматери, без претходне провјере, поставити било кога на такву позицију. На почетку рада Хашког трибунала сам имао статус осумњиченог. Кроз истрагу су увидјели да ни ја, ни било ко из моје јединице никакве везе немамо са било чим што се доље десило. Истина је да се нама 13. јула предао већи број припадника 28. дизије. Претходно су нас напали тога дана у пријеподневним часовима. Поподне су сви, аутобусима, камионима, по наређењу команданта Главног штаба, пребачени на другу локацију, предати другој јединици и тиме се завршава сва улога сваког појединца. Када пратите ту хронологију и дођете до данас, закључак је да нама желе да забране да се бранимо. Не смијемо да предузимамо легалне и легитимне војне акције. Заробљавање непријатеља је легална војна радња. То не може да оспори ниједан закон на свијету. И још један детаљ. Око поднева тог 13. јула патрола холандског батаљона УНПРОФОР-а, враћајући се са задатка према Поточарима, упала је у ватру муслиманских снага. У наш објекат се склонила и тражила заштиту. Они су нам крунски свједоци, као и многи други. Имају и свједоци да смо пружали прву помоћ рањеним припадницима 28. дивизије. Нађите ми један примјер у протеклом рату да је то друга страна урадила.
ГЛАС: На чему ћете базирати одбрану, ако се уђе даље у процес?
САВЧИЋ: Јасно ћу, ако дође до тога, рећи судијама и јавности да сам ту јер сам невин. Зато што сам можда још наиван и вјерујем у правду и правично суђење. Да се нешто другачије десило, нисам ваљда луд да би сједио овдје и чекао. Умјесто барем признања да је ово један од свијетлих примјера у рату, у којем је било, нажалост, свега и свачега и са једне, друге и треће стране, и то се чак санкционише. Не знам како ћемо даље. И ово што покушава да се наметне закон о забрани негирања геноцида је покушај да се тај догађај прогласи догмом.
Оптужница
Савчића терете за “злочин почињен у вријеме широког и распрострањеног напада ВРС и полиције на становништво заштићене зоне УН Сребреница, у својству команданта 65. заштитног моторизованог пука (ЗМТП) Главног штаба ВРС, у чијем саставу је био и батаљон војне полиције, да је од 11. до 15. јула 1995. на подручју Нове Касабе, свјесно пружио помоћ осталим члановима удруженог злочиначког подухвата Ратку Младићу те другим”. Терете га да је планирао, командовао и надзирао активности 65. ЗМТП ВРС и војне полиције приликом заробљавања и заточеништва више стотина мушкараца бошњачке националности на више локација на подручју Нове Касабе те њиховом незаконитом заточењу, злостављању и убиствима.
