У мјесту Крекови код Невесиња 07. јула су обиљежене 144 године од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке, одакле је поручено да овај и бројни други догађаји кроз историју свједоче да је Невесиње херојски град.
Након литургије у цркви Христовог Васкрсења у Невесињу, код споменика невесињским устаницима служен је парастос, а потом и положени вијенци на Спомен обиљежје. Одавању почасти устаницима и обиљежавању годишњице устанка, присуствовала је и делегација Борачке организације Републике Српске предвођена предсједником Миломиром Савчићем.
Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пере Тунгуза, подсјетила је да је њен прадјед са 30 хајдука на Ћетној пољани у мјесту Бишина код Невесиња испалио прву Невесињску пушку 5. јула 1875. године напавши турски караван.
– Она је била симбол отпора против петовјековне турске тираније. Та патња и живот у оскудици родили су снагу и Невесињска пушка запалила је пламен ослободилачке борбе која се проширила и на друге просторе – рекла је Глигорићева.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, те је временом прерастао у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ је то био 4. јули.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је огроман историјски значај Невесињске пушке, те нагласио да се српски народ сјећа прошлости због своје будућности.
– Доказујемо да слободу цијенимо више од свега. И данас поручујемо да смо слободу спремни бранити по сваку цијену, али се, прије свега, залажемо за мир на овим просторима – навео је Савчић.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је у обраћању присутнима да је овај догађај један од најзначајнијих у историји српског народа који је промијенио геополитички карту Европе.
– Почели су ратови Србије и Црне Горе против Турске у којима су учествовале и невесињске чете. Дошло је и Берлинског конгреса 1878. године када су Србија и Црна Гора добиле самосталност, а овај простор је припао Аустроугарској, па је овај народ морао дизати устанак и против Аустроугарске 1882. године – подсјетио је Милуновић.
Он је напоменуо да су Невесињци и у Другом свјетском рату у поробљеној Европи први подигли устанак када су у селу Дрежањ спријечили покољ српског народа од усташа.
Милуновић је додао да југословенске власти нису уврстиле тај 3. јун као почетак устанка, јер тада још није било партијске организације на овом простору.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је Невесиње поносно на своје претке и да је Невесињска пушка један од најзначајнијих догађаја српског народа.
– Невесињска пушка и историјски догађаји с краја 19. вијека били су инспирација и људима који су од 1992. до 1995. године бранили слободу и стварали Републику Српску – рекао је Авдаловић.
Обиљежавање 144 године од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке одржано је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
