ГЛОЂАНСКО БРДО – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ – ПОСЛЕ 27 ГОДИНА

Сриједа 6.новембар 2019. година, Каменичком долином још одзвањају  јауци српских новомученика које на најсвирепији начин уморише дојучерашње комшије…

“Поштоване породице и родбино наших палих сабораца, браћо и сестре, драги пријатељи сигуран сам да бол и туга у вашим срцима нису ништа мањи него прије 27 година када су ваши најмилији и наши ратни саборци пали од злочиначке руке, када су положили своје животе на олтар наше отаџбине. Вријеме нас мијења то је сигурно, како неки кажу „вријеме лијечи ране“, али сигурно не све. Тешке су ране у срцима и душама нашим због страданија наше браће. Сама помисао на начин на који су одузети животи нашој драгој браћи  бол и туга се појачавају.

Наша мила браћо, ви који сте се вазнели у висине, међу звијезде, ви чије су бесмртне душе у царству небеском опомињете све нас и подсјећате нас на оно чиме сте нас задужиле, да не клонемо и незаборавимо вашу жртву и да чврсто држимо нашу обавезу борбе за вриједности и идеале за које сте ви положили своје животе. Наша је обавеза да стално и упорно подсјећамо и опомињемо на величину ваше жртве и да за њу тражимо правду и да гонимо оне који починише злочине над вама.

Ево више од 25 гoдина се окупљамо над јамама у којима су била бачена наша зверски уморена браћа, притиснути суморним сликама којима сте многи лично сведочили те јесени 1992. године, када сте нештедећи своје животе у ослободилачком походу хитали ка Глођанском брду гонећи злочинце који су на мучки и зверски начин погубили наше саборце, и то у тренутку када они више нису били војна пријетња, када су били разоружани, беспомоћни и везани. И овај пут над Глођанским брдом, Каменицом, Ашћерићима, Паљевићима, над Козјаком лебде сјенке пале наше браће, опомињу нас слике зверстава наших комшија, који су на најподлији начин свирепо уморили све оне које су заробили. Поморили су и војнике-заробљенике, поморили су и све оне којих су се тада домогли, без разлике да ли су били цивили, жене, дјеца или старци. Био је то тежак ударац за Зворник и његове становнике.

Народ Зворника  је много пропатио. Страдали смо од руке оних којима смо вјеровали. Страдали смо на почетку рата много више него у његовој каснијој фази. Били смо наивни. Мислили смо да се неће поновити нека ранија историјска звјерства над нашим народом, али смо се преварили. Нисмо били довољно будни и увјек спремни и одлучни да заштитимо и бранимо сами себе. Глођанско брдо је као и многа друга брда до тада развејало наше сумње и заблуде. Увек када нисмо довољно будни и када своју судбину препустимо неком другом, када се понадамо искључиво у туђу помоћ уследи наше велико страдање.

Сигуран сам да нико од нас данас не жели освету, али снажно желимо правду. Снажно желимо истину. Желимо помирење на бази правде и истине. Тражимо и очекујемо да након четврт вијека и српске жртве добију праведан третман и да се барјак правде завијори и над нашим стратиштима. Позив на правду мора увјек да се упућује.  Све жртве одбрамбено – отаџбинског рата и жртве Глођанског брда су наше снажно полазиште и упориште у мирнодпоској борби за опстанак Републике Српске, слободу, пропсперитет и напредак нашег друштва. Најбољи начин да се одужимо свим ратним жртвама јесте безвремена, стабилна и економски јака и социјално праведна РС.

Наша борачка организација ће увјек инсистирати на овим принципима. Нећемо заборавити наше жртве и палу браћу. Колико год овакви комеморативни скупови били посвећени жртвама и представљали сјећања и помен тим жртвама, они морају бити и опомена за будућност. Чинићемо све да правда коју заслужју и српске жртве буде остварена. Опомињаћемо и указивати на оне који су починили злочин на Глођанском брду, знамо ко су ти нељуди. Искористимо и овај дан да се ујединимо у борби за правду и истину.

Нека је вјечна слава, мир и спокој нашој браћи који падоше на Глођанском брду.“



   

Translate »