БОРС
https://borackars.org/unka-parastos-za-sjecanje-na-junake/
Export date: Fri Mar 29 2:13:41 2024 / +0000 GMT

Унка, парастос за сјећање на јунаке


У мјесту Унка, на подручју општине Брод, служен је 18. августа парастос за погинуле борце Отаџбинског рата ове мјесне заједнице и борце из других мјеста који су погинули на овом ратишту.

Сваке године, уочи празника Преображења Господњег, на подручју Унке окупља се велики број људи из Републике Српске и Србије, да се сјете свих страдалих бораца са подручја Унке, погинулих бораца Првог батаљона војне полиције Првог Крајишког корпуса и  31-ог погинулог борца ЈНА-Војне поште 7036/4 Врање, који су страдали у борбама за ослобођење Унке и других крајева општине Брод, у априлу и мају 1992. године.

Давању помена погинулим борцима присуствовао је предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић, који је положио вијенац на Спомен обиљежје страдалих бораца и обратио се присутнима.

Предсједник Милетић поздравио је на почетку свог обраћања све присутне, а посебно је издвојио и поздравио породице погинулих бораца, делегацију из Града Врања и општине Сурдулица, представнике СУБНОР-а из Врања, начелника општине Брод Илију Јовичића, представнике Трећег пјешадијског Република Српска пука, Жељка Зорића командира чете у Првом батаљону војне полиције, те Драгана Чавића посланика у Народној скупштини Републике Српске и припадника ове ратне јединице.

Обраћање предсједника Милетића са обиљежавања у мјесту Унка преносимo у цјелости.

 

Даме и господо,

Данас смо се окупили  овдје у насељу Унка да обиљежимо 25. годишњицу ослобађања овог мјеста у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, али и да одамо пошту погинулим борцима, да се присјетимо свих оних који су својим животима платили слободу Унке, али и Брода, ове прелијепе равне Посавине и Републике Српске.

Споменик пред којима данас стојимо и пред којим се клањамо онима чија су имена исписана на њима, показују да је српски народ те 92. године био јединствен и одлучан у намјери да одбрани и сачува оно што је његово.

Показују то имена погинулих припадника батаљона Војне полиције Првог крајишког корпуса, показују то и имена страдалих бораца Србачке бригаде, а посебно имена више од 30 младих војника из Србије, страдалих за слободу народа овог краја и државе којој су се заклели.

Њихова жртва, али и жртва свих бораца Републике Српске, мора нам бити помен и опомена да Српску чувамо, колика је цијена плаћена за њену слободу у протеклом рату, да само слога и јединство гарантују сигурну будућност и слободу нашег народа.

Бојим се да све оно што смо у рату бранили и одбранили, што је плаћено не само животима погинулих, него и дијеловима тијела рањених бораца, нарушеним здрављем, хиљадама непроспавних ноћи, младошћу читаве једне генерације,  у миру полако губимо и да нестаје.

Видјели смо да је прије два дана политичком одлуком Уставног суда БиХ, дозвољено да војни објекат који се налази у Републици Српској, овај пут у Хан Пијеску, буде укњижен на БиХ.  Видимо да се касарне из којих смо полазили на ратишта, које су биле понос и симбол наше Војске у рату и након њега,  данас дају другима.

Ко нам може гарантовати да након овакве одлуке за "Велики Жеп", неће услиједити идентична одлука за нека друга мјеста у Републици, за касарне у Бањој Луци, Дервенти, Билећи, Мањачи или неке друге, а сви знамо шта нам значе та мјеста, знамо колико је, на примјер, бораца погинуло на ослобађању Дервенте, али и да у њену касарну непријатељ никада није ушао.

Погледајте и примјер Института за нестала лица БиХ. У њему се читаву деценију не ради готово ништа на тражењу несталих Срба. Срби који су тамо запослени или бирани,у свом раду имају потпуно иста права као и представници друга два народа, али је њима циљ лични интерес и промоција по цијену наношења непроцјенјиве штете свом народу. Будите сигурни да су представницима друга два народа, поготово Бошњака, општи интереси далеко испред личних.

Српско нејединство и неслога огледа се и у формирању бројних организација за које представници власти и медија кажу да су проистекла из рата, иако се зна да је из рата проистекла само Борачка организација Републике Српске, тачније 1993. године, а да су све друге декретима формиране након завршетка рата и то из кабинета разних политичких партија. Нека од тих удружења, под наводним знацима, дјелују  и у Броду, и баштине тековине Отаџбинског рата, а у ствари служе за испуњавања личних интереса и интереса својих оснивача.

Тако је то у Броду, а тако је и у Републици Српској.

Ко то покушава да потисне заслуге Војске Републике Српске у стварању и одбрани Републике Српске десетинама чланова удружења која себе називају ствараоцима Републике Српске.

Да ли ти који се тако називају и они који их тако уздижу знају да се Република Српска Крајина није одбранила никаквим одлукама скупштине ни владе и да се ни једна држава у ратним дејствима не брани  и не ствара папиром него пушком.

Кад је Војска Републике Српске Крајине изгубила положаје, нестале су и Скупштина  и  Влада Крајине, народ је протјеран , нестала је Република Српска Крајина.

Паметан и моралан ће из ове трагичне судбине српског народа извући поуку и знати ко је ствараоц Републике Српске, а оне који немају образа и не вриједи увјеравати.

 

Требају ли нам такве и толике подјеле? Чему оне служе? Како бисмо у рату и прошли и завршили, да смо били подјељени, да нисмо стајали једни уз друге и били јединствени као борци чија су имена исписана на споменицима пред којим данас стојимо?

Како би данас изгледао рапорт пред мртвим стројем војника?

За бога милога, како мртве да дијелимо ?

Јединство се не може градити нејединством. Ако се Република Српска гради на нејединству, бојим се да нема будућност, без обзира што су јој у Отаџбинском рату постављени чврсти темељи, армирани костима и крвљу Бораца Војске Републике Српске.

Сада политичари доказују ко је мање или више крив. То је мање важно. Ако се губи територија и имовина Републике Српске, ако се разједињавамо, онда су криви сви.

Зато, нека им овај данашњи скуп и поруке послате са њега буду опомена да размисле шта раде и нека се због својих дјела бар мало застиде пред погинулим бораца које данас помињемо, пред свим погинулим и живим борцима Војске Републике Републике Српске и пред свим онима који су дали допринос у одбрани Републике током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Нека је вјечна слава и хвала свим борцима које данас помињемо и свим погинулим борцима Војске Републике Српске.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!
Post date: 2017-08-30 22:00:34
Post date GMT: 2017-08-30 21:00:34

Post modified date: 2017-08-31 09:19:56
Post modified date GMT: 2017-08-31 08:19:56

Export date: Fri Mar 29 2:13:41 2024 / +0000 GMT
This page was exported from БОРС [ https://borackars.org ]
Export of Post and Page has been powered by [ Universal Post Manager ] plugin from www.ProfProjects.com