У Вишеграду је 12. априла, у организације Борачке организације, обиљежен Дан руских добровоља Одбрамбено-отаџбинског рата.
Обиљежавање Дана руских добровољаца почело је парастосом свим српским јунацима у отаџбинском рату у храму Рођења Пресвете Богородице у Вишеграду и поменом руским добровољцима који су у најтежим тренуцима у почетку рата 1992. године притекли у помоћ браћи Србима у Републици Српској.
Централна манифестација обиљежавања Дана руских добровољаца одржана је код споменика погинулим руским борцима на Мегдану у Вишеграду чијих је 37 имена уклесано у мермерне плоче на обиљежју и уграђено у темеље Републике Српске .
На ратиштима око Вишеграда погинуло је шест руских доборовољаца. Прежевијели су се присјетили тих ратних догађаја од прије 23 године.
Један од њих, који је био у Вишеграду, је и козачки атаман Запатин Виктор Владимирович који је са својим одредом ратовао на бојиштима око града на Дрини и то у оним тренуцима кад га је требало одбранити од жестоких напада припадника тзв. Армије БиХ.
„Укључили смо се у редове Прве подрињске бригаде ВРС и извршавали све задатке које нам је дала команда. У сваком рату мора бити губитака па и у овом су гинули наши другови. Погинуо је и мој замјеник потпуковник Котов“, сјећа се Запатин.
Руски добровољац Владимир Сидров прича да су он и његови другови дошли да се боре не због неког материјалног или другог интереса већ што је у њима као и Србима тече словенска крв и што су повезани истим коријенима и православном вјером.
„Знамо да ми нисмо могли значајно утицати на исход битака али ни наша помоћ није била занемаљива“, додаје Сидров.
Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао да ово није само дан сјећања и захвалности руским добровољцима, саборцима који су прешли хиљаде километара да стану раме уз раме са нашим борцима, већ порука руском народу који је и данас са нама.
Предсједник Друштва српско-руског пријатељства Саво Цвјетиновић каже да ништа ново у историји није долазак руских добровољаца на ратишта Српске јер су они помагали браћи Србима у свим досадашњим ратовима.
„ Дужни смо да се захвалимо руским добровољцима што су у вријеме кад смо били скоро сами и одбачени у свијету вођени истинском љубављу дошли овдје и притекли нам у помоћ“, нагласио је Цвијетиновић.
По сценарију писца Љиљане Булатовић Медић и у режији Петра Недељковића снимљен је филм о жртви руских добровољаца. Симбол те жртве је Константин Богословски који је 12. априла 1992. године погинуо на брду Заглавак код Вишеграда. Филм носи назив „Анђео са горе Заглавак“.
