Борачка организација Републике Српске најоштрије осуђује јучерашње хапшење осам припадника Специјалне бригаде МУП-а РС у Србији под сумњом да су 1995. године починили наводни злочин у Кравици код Братунца.
На жалост овај чин је показао да Тужилаштво за ратне злочине Србије наставља политику селективне правде и да ће на основу Протокола о сарадњи Тужилаштава БиХ и Србије само Србија испуњавати одредбе прописане Протоколом.
Постављамо питање: шта је са процесуирањем Ејупа ГАНИЋА, Јована ДИВЈАКА, и многих других, одговорних за ДОБРОВОЉАЧКУ улицу у Сарајеву, шта је са процесуирањем Илије ЈУРИШИЋА и других, одговорних за ТУЗЛАНСКУ колону, шта је са процесуирањем одговорних за КРАВИЦУ 1993, зашто је Тужилаштво Србије до скора дозвољавало да се по Београду шета најодговорнији за овај злочин?
На јучерашњој конференцији за штампу, тужилац Вукчевић је већ изрекао пресуду тврдњом да је у Сребреници 1995. године убијено 8000 људи а у самој Кравици више од 1300. Изнес
ене тврдње су нетачне и веома опасне са становиштва утврђивања одговорности. Постављамо питање тужиоцу Вукчевићу: ко је утврдио колико је људи у Сребреници 1995. године убијено, колико је погинуло а колико је страдало на друге начине? Поменутом тврдњом, Вукчевић оспорава све до сада изведене доказе о тим догађајима и утврђује своју истину која иде у прилог само једне стране у сукобу.
Због свега наведеног, Борачка организација захтјева да се се прекине пракса да се само Срби хапсе за ратне злочине, тражи да Тужилаштва и Србије и БиХ процесуирају кривце за злочине почињене над Србима од 1992. године па до краја рата, дакле да се суди хронолошки, према времену када се догађај десио.
Од Тужилаштва Србије тражимо да, када је већ отворило овај случај, искористи прилику и да детаљно утврди шта се то заиста десило у Кравици у јулу 1995. године, да у потпуности расвјетли све чињенице, а не да преписује наводе из других оптужница и суђења као што су, на жалост, већ на самом почетку процеса почели радити.
Такође тражимо да се оптужени бране са слободе јер не видимо разлоге њиховог задржавања у притвору, а медије и у Републици Српској и у Србији молимо да ухапшенима ни у овом нити у другим случајевима не дају надимке и епитете који су више него недолични, нити да унапред проглашавају кривце и осуђују људе јер то није ни људски ни професионално.
