На градском гробљу у Пучилама у Бијељини је 30. августа, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемјесечном окружењу у којем их је држала такозвана Армија БиХ.
Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело је више од три мјесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мјештана, 254 их је рањено, највише цивила.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да судбина становништва ова три села предстaвља још једно свједочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ.
„Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату одговарали само и једино Срби, то је онда још један доказ селективне правде Тужилаштва и Суда БиХ“, истакао је Савчић и упитао шта је са Србима прогнаним из Тузле, Зенице, Травника, Бугојна, Сарајева и других мјеста.
Он је указао да и послије 20 година од рата постоје „двоструки аршини“ и двије истине, те у складу са тим и неодговорност дијела правосудних органа.
Предсједник Удружења грађана „Смолућа“ Мирко Трифковић подсјетио је да је становништво више од три мјесеца било заточено, без воде, хране, а да их је за то вријеме свакодневно нападала и гранатирала такозвана Армије БиХ.
Он је истакао да је захваљујући добро организованој акцији Војске Републике Српске, заједно са Гардом „Пантери“ из Бијељине, из потпуног окружења ослобођено 7.000 људи, који данас у највећем броју живе у Бијељини, Брчком и Угљевику.
Трифковић је навео да су села Смолућа, Потпећ и Тиња данас потпуно пустe јер се нико није вратио.
Парастос служен на градском гробљу Пучиле у Бијељини организовала је Борачка организација Бијељина и Удружење грађана „Смолућа“.
