На основу члана 60. Статута Борачке организације Републике Српске (пречишћен текст) број И-01/I-04-287-O-10/16 од 27.06.2016. године и члана 69. и 70. Пословника о раду Скупштине Борачке организације Републике Српске бр. И-01/I-04-245-П-2/17 Скупштина Борачке организације Републике Српске, на 5 сједници одржаној у Бијељини дана 22.06.2017. године д о н о с и:
ПРАВИЛНИК О РАДУ И ПОСТУПКУ
ПРЕД СУДОВИМА ЧАСТИ
СКУПШТИНЕ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И СКУПШТИНА ГРАДСКИХ/ОПШТИНСКИХ БОРАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Правилником о раду и поступку пред Судовима части (у даљем, тексту: Правилник) утврђује се организација, састав, надлежност, начин рада, ток поступка пред Судом части првог и Судовима части другог степена и мјере које се изричу члановима Борачке организације због повреда обавеза и дужности или злоупотребе права и овлашћења утврђених Општим и појединачним актима Борачке организације Републике Српске (у даљем тексту ,,БОРС,,), Градских /Општинских борачких организација (у даљем тексту ,,ГБО/ОБО,,) и Мјесних борачких организација (у даљем тексту ,,МБО,,), те другим законским и подзаконским прописима.
Члан 2.
Судови части су радна тијела Скупштине БОРС-а, односно Скупштина ГБО/ОБО, који врше свој у функцију утврђену Статутом и овим Правилником.
Назив Судова части је: ,,Суд части Скупштине Борачке организације Републике Српске,, (Скраћени назив је: ,,Суд части Скупштине БОРС-е,,) и: ,,Суд части Скупштине Градске/Општинске борачке организације“ (Скраћен назив је: ,,Суд части Скупштине ГБО/ОБО“).
Сједиште Суда части Скупштине БОРС-а је у Бања Луци, улица Краља Алфонса XIII број 1.
Сједиште Судова части Скупштина ГБО/ОБО је у сједиштима ГБО/ОБО при којима се образују.
Судови части засједају у својим сједиштима у службеним просторијама а судско вијеће може одлучити да се претрес одржи и ван службених просторија и ван сједишта суда кад нађе да је то нужно, да ће се на тај начин лакше спровести поступак или да ће се на тај начин уштедети на времену или трошковима поступка.
Суд части Скупштине БОРС-а у свом раду користи печат БОРС-а, а Судови части Скупштина ГБО/ОБО у свом раду користе печате ГБО/ОБО при којима су образовани.
Члан 3.
Судови части су у вршењу своје функције независни органи, самостални у одлучивању, а своје одлуке доносе на основу овог Правилника и других Општих аката БОРС-а.
Поступак пред Судовима части је хитан и јаван.
Овим Правилником утврђују се случајеви када јавност са претреса може бити искључена.
Члан 4.
БОРС, односно ГБО/ОБО у поступку пред Судовима части заступа Покретач поступка или лице које он овласти.
На сва питања која нису регулисана овим Правилником, у поступку пред Судовима части сходно се примјењују одредбе Закона о општем управном поступку и Закона о кривичном поступку ако нису у супротности са овим Правилником.
Члан 5.
Сви учесници у поступку пред Судовима части, као и органи, тијела и организациони облици БОРС-а, дужни су Суду достављати акте, списе, податке и обавјештења који су потребни за одлучивање у поступку пред Судовима.
Чланови БОРС су дужни, по захтјеву Суда, да доставе на увид потребна документа за потребе поступка, у супротном чине повреду својих обавеза утврђену одредбама овог Правилника, због чега се против истих може покренути поступак за утврђивање одговорности.
Члан 6.
Административне послове за потребе Судова части обавља Стручна служба БОРС-а, односно Стручна служба ГБО/ОБО.
Члан 7.
БОРС, односно ГБО/ОБО обезбjеђује финансијска и материјална средства за вршење дјелатности Судова части и преко својих надлежних органа врше општи надзор над њиховим материјално-финансијским пословањем.
II ОРГАНИЗАЦИЈА, САСТАВ И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА
- Организација Судова части
Члан 8.
Судови части ( у даљем тексту ,,Судови,,) се образују као:
а) Судови првог степена односно ,,Судови части Скупштина ГБО/ОБО,, , на нивоу свих
ГБО/ОБО и
б) Другостепени суд односно ,,Суд части Скупштине БОРС-а,, на нивоу БОРС-а.
- Састав судова
А/ Судови првог степена
Члан 9.
Судови првог степена састоје се од најмање три члана које бира Скупштина ГБО/ОБО на свом нивоу организовања у складу са Статутом ГБО/ОБО и Пословником о раду Скупштине ГБО/ОБО.
Чланови Судова првог степена из свог састава бирају предсједника и замјеника предсједника Суда.
За предсједника Суда првог степена, имајући у виду конкретне могућности, било би цјелисходно да буде изабран члан Суда који је завршио Правни факултет и стекао звање дипломираног правника.
Ако у конкретном случају не постоји могућност да се за предсједника Суда првостепеног степена изабере лице које испуњава услове из става 3 овог члана, на поменуту функцију требa бирати лице које, обзиром на степен школске спреме, претходно стечена знања и радно искуство, може адекватно вршити ову функцију.
Првостепени судови суде у вијећу од три члана које именује предсједник суда у сваком конкретном случају.
Б/ Другостепени суд
Члан 10.
Другостепени суд састоји се од најмање три члана, које бира Скупштина БОРС-а у складу са Статутом БОРС-а и Пословником о раду Скупштине БОРС-а.
Чланови Другостепеног суда из свог састава бирају предсједника и замјеника предсједника Суда.
За предсједника Другостепеног суда, имајући у виду конкретне могућности, било би цјелисходно да буде изабран члан Суда који је завршио Правни факултет и стекао звање дипломираног правника.
Ако у конкретном случају не постоји могућност да се за предсједника Другостепеног суда изабере лице које испуњава услове из става 3 овог члана, на поменуту функцију требa бирати лице које, обзиром на степен школске спреме, претходно стечена знања и радно искуство, може адекватно вршити ову функцију.
Другостепени суд суди у вијећу од три члана које именује предсједник суда у сваком конкретном случају, водећи рачуна да за предсједника вијећа буде именован члан суда који је завршио Правни факултет и стекао звање дипломираног правника.
Ако у саставу Другостепеног суда нема чланова који су завшили Правни факултет и стекли звање дипломираног правника, предсједник суда ће за предсједника вијећа именовати члана суда који, обзиром на степен школске спреме, претходно стечена знања и радно искуство, може адекватно вршити ову функцију.
Члан 11.
За чланове Судова могу бити бирани чланови БОРС-а високих моралних квалитета који имају потребно искуство и уживају углед средине у којој живе и раде.
Предсједник Скупштине БОРС-а, чланови Предсједништва БОРС-а, као и лица која су правоснажно осуђивана на казну затвора, не могу бити бирана на дужност чланова Другостепеног суда.
Предсједници Скупштина ГБО/ОБО, чланови Предсједништва ГБО/ОБО, као и лица која су правоснажно осуђивана на казну затвора, не могу бити бирана на дужност чланова Првостепених судова.
Члан 12.
Чланови судова се бирају на мандат, који није ограничен, а мандат им може престати:
а) на лични захтјев,
б) кад наврше 65 година живота,
в) кад им престане чланство у БОРС-у,
г) када буде разријешен и
д) смрћу.
Члан 13.
Члан суда се разрјешава дужности:
а) кад буде осуђен за кривично дјело на безусловну казну затвора,
б) кад буде осуђен за кажњиво дјело које га чини недостојним обављања дужности судије,
в) кад дужност члана суда обавља нестручно, несавесно или неодговорно и
г) кад учини тежи дисциплински прекршај.
Члан 14.
Образложену иницијативу, за разрjешење члана Првостепеног суда, може поднијети сваки члан Скупштине ГБО/ОБО која је изабрала члана суда чије се разрјешење тражи или Другостепени суд.
Образложену иницијативу, за разрјешење члана Другостепеног суда, може поднијети сваки члан Скупштине БОРС-а или већина чланова Другостепеног суда.
Члан 15.
Чланове суда, дужности разрјешава Скупштина која је извршила њихов избор.
Разријешени члан суда има право жалбе Скупштинској Комисији за жалбе, Скупштине која је извршила његов избор и која га је разријешила дужности члана суда.
Покретач поступка
Члан 16.
Поступак пред надлежним Судом, овлашћени су алтернативно да покрену и воде, чланови БОРС-а (у даљем тексту ,,Покретач поступка,,) који обављају следеће дужности:
- Предсједници Скупштина ГБО/ОБО,
- Предсједници Предсједништва ГБО/ОБО,
- Предсједник Скупштине БОРС-а,
- Предсједник Предсједништва БОРС-а.
Поступак пред надлежним Првостепеним судом покреће и води Предсједник Скупштине или Предсједник Предсједништва ГБО/ОБО чији је члан лице против кога се поступак покреће и води.
У случају да овлашћени Покретач поступка из става 2 овог члана избјегава или неоправдано одуговлачи са покретањем поступка када су за исто испуњене све неопходне претпоставке, поступак пред надлежним Првостепеним судом може покренути и водити Предсједник Скупштине БОРС-а или Предсједник Предјседништва БОРС-а.
Овлашћени Покретач поступка, ако процени да би то у конкретном случају било цјелсходније, може овластити било које од себе стручније лице да умјесто њега покрене и води поступак пред надлежним Судом части.
Члан 17.
Покретач поступка прима пријаве због учињених повреда обавеза и дужности или злоупотребе права и овлашћења неког од чланова БОРС-а, утврђује да ли у конкретном случају постоје основи сумње у односу на повреду или злоупотребу, и у односу на пријављено лице, спроводи истражне радње, утврђује да ли у конкретном случају постоји основана сумња у односу на повреду или злоупотребу и у односу на лице, саставља, подноси и заступа оптужни приједлог пред судом, изјављује жалбу против одлука суда, врши и друге послове утврђене овим Правилником.
У вршењу својих овлаштења Покретач поступка је самосталан и независтан, а за свој рад одговара Скупштини ГБО/ОБО односно Скупштини БОРС-а.
Члан 18.
Повреду обавеза и дужности или злоупотребу права и овлашћења учињену од стране неког од чланова БОРС-а, Покретачу поступка може пријавити било које физичко или правно лице, непосредном предајом пријаве у службеним просторијама, пријавом узетом на записник састављеним у службеним просторијама, путем поште препорученом или обичном пошиљком, те путем ГБО/ОБО чији је члан лице које подноси пријаву.
Покретач поступка може, поред начина дефинисаног ставом 1 овог члана, на било који други начин долазити до сазнања о повредама обавеза и дужности или злоупотреби права и овлашћења учињеним од стране неког од чланова БОРС-а.
Покретач поступка редовно прати повреде обавеза и дужности, односно злоупотребе права и овлашћења чланова БОРС-а и о томе извјештава Скупштину у циљу предузимања превентивних мјера.
- Надлежност судова
Члан 19.
Судови утврђују да ли постоје основи за вођење поступка пред судом, воде поступак, утврђују да ли постоји или не постоји одговорност лица против кога је поднесен оптужни приједлог те, у складу са утврђеном чињеничном и правном подлогом, алтернативно доноси једну од следећих одлука: одлуку којом одбија оптужни приједлог, одлуку којом лице против кога је поднет оптужни приједлог ослобађа одговорности или одлуку којом лице против кога је поднесен оптужни приједлог оглашава одговорним и изриче једну од прописаних мјера.
Члан 20.
Судови су надлежни да поступају по оптужном приједлогу који им буде поднешен од стране Покретача поступка.
Судови поступају по оптужном приједлогу из става 1. овог члана у свим случајевима када постоји основана сумња да је неко од чланова БОРС-а, чињењем или нечињењем, повриједио своје обавезе и дужности или злоупотријебио своја права и овлашћења утврђена Општим и појединачним актима БОРС-а, ОБО/ГБО и МБО те другим законским и подзаконским актима (у даљем тексту ,,повреда или злоупотреба,,).
Ако у току поступка Суд установи да је члан БОРС-а против кога је поднесен оптужни приједлог одговоран и за друго дјело које није у његовој надлежности дужан је надлежном органу поднијети приједлог за покретање о дговарајућег поступка.
Судови су надлежни да врше и друге послове утврђене овим Правилником, Општим и Појединачним актима БОРС-а и ГБО/ОБО.
Члан 21.
У поступку пред судом стварно је надлежан суд првог степена а мјесно надлежан онај првостепени суд на чијем подручју члан БОРС-а, против кога је поднесен оптужни приједлог, има пребивалиште односно боравиште.
Другостепени суд надлежан је да поступа по жалбама изјављеним на одлуке судова првог степена.
Члан 22.
Подручје на коме судови првог степена остварују своју надлежност јесте територија града односно општине у ком/којој имају своје сједиште.
Подручје на коме Другостепени суд остварује своју надлежност јесте територија на којој егзистирају организациони делови БОРС-а.
Члан 23.
Судови су дужни да међусобно сарађују ради усклађивања судске праксе и разматрања питања од општег и заједничког интереса а у циљу унапређења и ефикасности свога рада и дјеловања.
Члан 24.
Судови могу у вршењу својих овлаштења и надлежности ангажовати лица за пружање правно-техничке помоћи.
Члан 25.
О свом раду Судови првог степена извјешта Скупштину ОБО/ГБО а Другостепени суд Скупштину БОРС, најмање једном у току године а по потреби и више пута.
A/ Изузеће
Члан 26.
Предсједник Суда, замјеник предсједника или члан суда не може вршити дужност:
- ако је оштећен радњом члана БОРС против кога се води поступак
- ако му је члан БОРС из тачке 1. овог члана, или његов бранилац брачни друг или
сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог
степена, а по тазбини до другог степена.
- ако је са чланом БОРС из тачке 1. овог члана или његовим бранилац у односу
стараоца, стараника, усвојиоца, усвојеника, храниоца или храњеника,
- ако је у истом предмету саслушан као свједок или вјештак
- ако постоје друге околности које изазивају сумњу у његову непристасност,
- или ако је одлучивао у првом степену.
Члан 27.
Предсједник или члан вијећа чим сазна да постоји разлог за изузеће дужан је прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавијести Предсједника Суда који ће именовати другог члана суда у трочлано веће.
О изузећу Предсједника првостепеног суда као члана већа одлучује Предсједник Другостепеног суда а о изузећу Предсједника Другостепеног суда као члана вијећа одлучују сви чланови истог суда већином гласова.
Изузеће могу тражити и странке до почетка Главног претреса а ако су за разлоге за изузеће сазнали касније одмах по њиховом сазнању уз навођење околности због којих се сматра да постоји неки од основа за изузеће.
Члан 28.
Прије доношења одлуке о изузећу саслушаће се члан суда чије се изузеће тражи, а по потреби могу се извршити и други извиђаји.
Против одлуке којом се захјтев за изузеће усваја није дозвољена жалба.
Члан 29.
Одредбе о изузећу чланова суда сходно се примјењују и на записничаре, судске тумаче, вјештаке и друга лица од којих је затражена правно-техничка и стручна помоћ ако законом и овим правилником за њих није нешто друго одређено.
О изузећу стручних лица у току претреса одлучује веће а ван претреса Предсједник већа.
Делегација надлежности
Члан 30.
Ако мјесно надлежни суд није у могућности да поступа у конкретном случају, обавестиће о томе Другостепени суд који ће одредити други мјесно надлежни суд да поступа у том случају.
Приједлог да у конкретном случају поступа други мјесно надлежни суд, ако мјесно надлежни суд који треба да поступа у одређеној ствари то није у могућности, Другостепеном суду може упутити и Покретач поступка.
Приликом доношења одлуке о делегацији надлежности Другостепени суд води рачуна о хитности и економичности поступка.
III ПОСТУПАК ПРЕД СУДОВИМА
- Првостепени поступак
А/ Истрага
Члан 31.
Истрага, као једна од фаза првостепеног поступка, је у надлежности Покретача поступка.
Истрага се састоји од низа истражних радњи којима се прикупљају докази и подаци потребни за вођење поступка.
О предузетим истражним радњама саставља се записник.
Спровођење истраге
Члан 32.
Кад прими пријаву о учињеној повреди или злоупотреби (у даљем тексту ,,пријаву,,) или на други начин дође до сазнања о истом, Покретач поступка испитује постојање услова за спровођење истраге.
Пријава из става 1 овог члана треба да садржи презиме и име члана БОРС-а против кога се иста подноси, време и место извршења повреде или злоупотребе, чињенице и околности неопходне да се повреда или злоупотреба одреди и доказе којим се поткрепљују наводи из пријаве, као минимум услова да би се по истој могло поступати.
Члан 33.
Покретач поступка ће донијети одлуку о спровођењу истраге и спровести истрагу ако установи да постоје основи сумње, да је учињена повреда или злоупотреба и да је пријављени члан БОРС-а или члан БОРС-а за кога је Покретач поступка дошао до сазнања на основу других извора, учинио повреду или злоупотријебио наведе у пријави.
Постојање или непостојање основа сумње Покретач поступка утврђује на темељу расположивих доказа у конкретном случају, прије свега њиховог броја, квалитета и убједљивости.
Члан БОРС-а према коме је Покретач поступка установио постојање основа сумње у даљем току поступка стиче својство осумњиченог.
Члан 34.
Покретач поступка ће донијети одлуку о неспровођењу истраге:
- ако установи да пријављено дело није повреда или злоупотреба,
- ако установи да не постоје основи сумње да је пријављени члан БОРС-а учинио повреду или злоупотребу и
- ако је наступила застарјелост или постоје други разлози који искључују даље поступање.
Члан 35.
Одлуку о неспровођењу истраге Покретач поступка је обавезан доставити лицу које је поднело пријаву.
На одлуку Покретача поступка о неспровођењу истраге лице које је поднело пријаву може поднети приговор Предсједнику Скупштине БОРС-а у року од осам дана од њеног уручења.
Ако Предсједник Скупштине БОРС-а уважи приговор на одлуку Покретача поступка о неспровођењу истраге као основан, сам ће спровести истрагу или ће исто поверити неком другом надлежном Покретачу поступка изузев Покретача поступка који је у конкретном случају доне о одлуку о неспровођењу истраге.
Члан 36.
У току спровођења истраге Покретач поступка је дужан провјерити све чињенице и околности наведене у пријави и доказе достављене уз исту.
Покретач поступка у току истраге предузима потребне истражне радње а нарочито: узима изјаве од осумњиченог, лица које је поднијело пријаву и лица за која претпоставља да би могли имати непосредна и посредна сазнања везана за предмет пријаве, те прикупља и друге писане доказе везане за предмет поступка.
Покретач поступка може по слободној оцени, у циљу прикупљања доказа, предузимати и друге истражне рдње као што је увиђај и вештачење.
Члан 37.
Покретач поступка је дужан истрагу водити и предузимати истражне радње водећи рачуна о хитности поступка.
Рок у коме је Покретач поступка дужан спровести истрагу је шесдесет дана од дана подношења пријаве.
Завршетак истраге
Члан 38.
Покретач поступка ће донијети одлуку о обустављању истраге кад у току истраге установи да постоје неки од следећих, алтернативно постављених разлога:
- ако дјело које је учинио осумњичени није повреда или злоупотреба
- ако нема довољно доказа да је осумњичени учинио повреду или злоупотребу,
- ако је наступила застарјелост или постоје друге околности које искључују даље вођење поступка,
- ако је осумњичени умро и
- ако подносилац пријаве повуче пријаву.
Члан 39.
Покретач поступка ће обуставити истрагу ако подносилац пријаве повуче исту, само под условом да није утврдио постојање основане сумње да је осумњичени учинио повреду или злоупотребу, у супротном истрага ће се наставити.
Члан 40.
Одлука о обустављању истраге због недостатка довољног броја доказа не производи дејство правоснажно окончане ствари, односно на исту се не односи забрана поновног вођења поступка.
Ако је истрага обустављена због недостатка довољног броја доказа, она се може поново покренути против истог лица кад се прикупе докази који су претходно недостајали.
Члан 41.
Одлуку о обустављању истраге Покретач поступка је обавезан доставити лицу које је поднијело пријаву и осумњиченом.
На одлуку Покретача поступка о обустављању истраге лице које је поднијело пријаву може поднијети приговор Предсједнику Скупштине БОРС-а у року од осам дана од њеног уручења.
Ако Предсједник Скупштине БОРС-а уважи приговор на одлуку Покретача поступка о обустављању истраге као основан, сам ће наставити поступак или ће исто повјерити неком другом надлежном Покретачу поступка изузев Покретача поступка који је у конкретном случају донио одлуку о обустављању истраге.
Б/ Подизање Оптужног приједлога
Члан 42.
Кад у току истраге Покретач поступка нађе да постоји довољно доказа из којих произилази основана сумња да је осумњичени учинио повреду или злоупотребу, припремиће и упутити Оптужни приједлог Предсједнику суда у два примјерка, један за суд а један за оптуженог.
Оптужни приједлог мора да садржи: назив суда коме се подноси Оптужни приједлог, презиме и име оптуженог уз његове друге личне податке неопходне за идентификацију, вријеме, мјесто и начин извршења повреде или злоупотребе, одредбе Општих и појединачних аката БОРС-а, ГБО/ОБО и МБО те других законских и подзаконских прописа које су повређене или злоупотријебљене са навођењем акта у коме се исте налазе, доказе које треба извести уз назначење имена сведока и вештака које треба саслушати, списа које треба прочитати, те предмета који служе као докази, резултате претходно спроведене истраге и материјале који поткрепљују наводе из Оптужног приједлога.
Члан 43.
Моментом подизања Оптужног приједлога осумњичени постаје оптужени те он и његов бранилац ако га има, стичу право увида у све списе и доказе.
Члан 44.
Кад Предсједник суда прими Оптужни приједлог од Покретача поступка, именује трочлано веће које ће поступати по Оптужном приједлогу и одређује Предсједника вијећа, те истом доставља Оптужни приједлог.
Рок за подизање Оптужног приједлога
Члан 45.
Оптужни приједлог се може поднијети у року од дванаест месеци од дана сазнања за учињену повреду или злоупотребу (субјективни рок), а најкасније у року од двадесетчетири месеца од учињене повреде или злоупотребе.
В/ Главни претрес
Странке у поступку
Члан 46.
Странке у поступку су Покретач поступка и Оптужени.
Члан 47.
Покретач поступка у поступку пред Судом заступа Оптужни приједлог а оптужени се брани од навода из Оптужног приједлога.
Члан 48.
Оптужени се од оптужних навода у поступку пред Судом брани сам или преко свог браниоца који мора бити изричито за то овлашћен од стране оптуженог.
Достављање
Члан 49.
Достављање писмена (позива, Одлука Покретача поступка, Оптужног приједлога, одговора на Оптужни приједлог, Одлука суда, жалбе, одговора на жалбу, изјава, саопштења и других писмена) врши се писменим путем препорученом поштом на адресу пребивалишта или запослења оптуженог или његовог браниоца, односно на адресу сједишта суда.
Кад странке или бранилац у току поступка промијене своју адресу, боравиште, пребивалиште или сједиште дужни су да о томе одмах обавијесте суд.
У случају неуспјелог достављања писмена оптуженом односно његовом браниоцу писмено се има сматрати достављеним истеком рока од 8 дана од дана истицања на огласној табли ОБО/ГБО односно БОРС-а.
Члан 50.
Поднесци упућени Суду морају бити разумњиви и садржавати све што је потребно да би се по њима могло поступити.
Ако је поднесак непотпун или има недостатке услед којих се поступак по њему не може покренути или спровести, позваће се подносилац да га допуни односно исправи у одређеном року.
Ако подносилац у остављеном року не достави суду исправљени, односно допуњени поднесак сматраће се да је одустао од истог.
Ако подносилац након упозорења, поново достави Суду поднесак са недостацима Суд ће га одбацити као неуредан.
Обустављање поступка
Члан 51.
Предсједник вијећа донијеће одлуку о обустављању поступак ако Покретач поступка одустане од Оптужног приједлога до почетка главног претреса.
У случају да Покретач поступка одустане од Оптужног приједлога до почетка главног претреса Предсједник вијећа ће, прије доношења одлуке о обустављању поступка, позвати Предсједника Скупштине БОРС-а да сам настави поступак у својству Покретача поступка или да исто повјери неком другом у конкретном случају надлежном Покретачу поступка и оставиће му рок за састављање Оптужног приједлога.
Ако Покретач поступка не поступи по налогу Предсједника вијећа да исправи односно допуни Оптужни приједлог, сматраће се да је одустао од Оптужног приједлога а Предсједник вијећа ће донети одлуку о обустављању поступка.
У случају из става 3 овог члана Предсједник вијећа ће, прије доношења одлуке о обустављању поступка, позвати Предсједника Скупштине БОРС-а да сам настави поступак у својству Покретача поступка или да исто поверити неком другом у конкретном случају надлежном Покретачу поступка и оставиће му рок за састављање Оптужног приједлога.
Одлуку о обустављању поступка Предсједник вијећа је обавезан доставити Подносиоцу пријаве и осумњиченом.
Поступање Судског вијећа по Оптужном приједлогу
Члан 52.
Достављањем Оптужног приједлога предсједнику вијећа започиње поступак пред Судом.
Члан 53.
По пријему Оптужног приједлога, предсједник вијећа испитује да ли је Оптужни приједлог благовремен, допуштен и уредан.
Предсједник вијећа ће решењем одбацити оптужни приједлог:
- ако је исти поднијет неблаговремено,
- ако суд није надлежан да по истом поступа,
- ако је поступак због исте повреде или злоупотребе према истом учиниоцу већ покренут или је правоснажно окончан,
- ако оптужени није члан БОРС-а,
- ако је оптужени умро и
- ако је Оптужни приједлог поднет од стране неовлашћеног лица.
Члан 54.
Предсједник вијећа доставља Оптужни приједлог оптуженом односно његовом браниоцу, уз позив да се о истом писмено изјасни у року од петнаест дана уз упозорење да ће се поступак наставити и без његовог писменог изјашњења.
Писмено изјашњење оптуженог односно његовог браниоца треба да садржи изјашњење да ли оптужени признаје или пориче оптужбе и да наведе приједлоге доказа које треба извести на главном претресу.
Члан 55.
Предсједник вијећа уз позив за изјашњење на оптужне наводе, обавјештава оптуженог односно његовог браниоца да уз изјашњење може изјавити приговор којим оспорава надлежност суда и/или указује на формалне недостатке у оптужном приједлогу и/или оспорава законитост доказа.
Предсједник вијећа уз позив за изјашњење на оптужне наводе, обавјештава оптуженог односно његовог браниоца, да има право увида у све доказе и списе достављене Суду у циљу припремања одбране.
Ако оптужени до момента уручења Оптужног приједлога није именовао браниоца или о томе није обавестио Суд, Суд ће га упознати о његовом праву на именовање браниоца до почетка Главног претреса и на његову обавезу да о истом обавијести Суд достављањем писаног пуномоћја.
Члан 56.
Ако је оптужени односно његов бранилац уз писмено изјашњење у погледу оптужних навода суду доставио и приговор, Предсједник вијећа ће о истом одлучити рјешењем.
Предсједник вијећа приговор може рјешењем:
- одбацити ако је исти неблаговремен,
- одбити приговор као неоснован, или
- прихватити приговор као основан.
Ако је приговор прихваћен као основан у погледу оспоравања надлежности суда, суд ће донети рјешење којим ће се огласити ненадлежним и по правоснажности рјешења предмет упутити надлежном суду, ако је приговор прихваћен у погледу формалних недостатака у Оптужном приједлогу, Предсједник вијећа ће наложити Покретачу поступка да те недостатке отклони у одређеном року, ако је приговор прихваћен због незаконитости доказа суд ће донети одлуку којим ће Оптужни приједлог одбити.
Ток Главног претреса
Члан 57.
Главни претрес (у даљем тексту ,,претрес,,) заказује Предсједник вијећа водећи рачуна да странкама остави довољно времена за припрему.
Позив за присуство претресу, странкама и другим учесницима у поступку, мора се доставити у писаној форми, најкасније петнаест дана пре његовог одржавања.
Позив за претрес садржи: назив Суда, породично и рођено име позваног лица, назначење у ком својству се позива, место одржавања претреса, дан и час кад треба да дође на претрес, и потпис Председника већа.
Ако се позив упућује оптуженог, поред података наведених у ставу 3 овог члана, он треба да садржи поуку о његовом праву да ангажује браниоца и упозорење да се расправа може одржати и без његовог присуства.
Члан 58.
Претрес пред судом је усмен и јаван.
Члан 59.
Јавност може бити искључена прије почетка претреса одлуком Предсједника вијећа или у току претреса одлуком Вијећа, по службеној дужности или по приједлогу странака након њиховог саслушања, ако је то потребно ради чувања војне, службене, пословне или друге тајне, или ради заштите морала.
Јавност се може искључити за цео претрес или за један његов дио.
Члан 60.
Претресу у цијелом његовом току морају присуствовати чланови вијећа и записничар.
Члан 61.
Предсједник вијећа отвара претрес објављивањем предмета претреса, утврђује да ли су сава позвана лица присутна и да ли су одсутни уредно позвани.
Члан 62.
Ако оптужени, његов бранилац или Покретач поступка нису уредно позвани, Вијеће доноси рјешење да се претрес одгоди и заказује нови претрес.
Ако је оптужени, односно његов бранилац, уредно позван на претрес а истом се нису одазвали нити су свој изостанак оправдали, претрес ће се одржати и у њиховом одсуству.
Ако на претрес не дође Покретач поступка, који је уредно позвани а свој изостанак није оправдао, сматраће се да је одустао од Оптужног приједлога.
У случају дефинисаном у ставу 3 овог члана, Суд ће закључити Главни претрес и донијети Одлуку којом се одбија Оптужни приједлог.
Расправе пред Судом части
Члан 63.
Предсједник вијећа руководи расправом, испитује оптуженог, саслушава свједоке и вјештаке, даје ријеч странкама, другим учесницима у поступку и члановима већа
Дужност је Предсједника вијећа да се стара за свестрано претресање предмета расправе, утврђивању истине и отклањању свега што одуговлачи поступак а није усмерено на правилно разјашњење ствари.
О приједлозима странака и других учесника у поступку одлучује Вијеће.
Члан 64.
Дужност је Предсједника вијећа да се стара о одржавању реда за време расправе и да чува достојанство и углед Суда.
Вијеће може наредити да се са расправе удаље сва лица која након што буду опоменута од стране Предсједника Вијећа и даље ометају рад Суда, односно одржавање расправе.
Члан 65.
Кад Предсједник вијећа утврди да су на претрес дошла сва позвана лица или да је вијеће одлучило да се претрес одржи и у одсуству неког од позваних лица, позива Покретача поступка да усмено изложи наводе из Оптужног приједлога.
Након што Покретач поступка изложи Оптужни приједлог, Предсједник вијећа ће позвати оптуженог или његовог браниоца да изнесе своју одбрану.
После изношења одбране, чланови већа могу Покретачу поступка и оптуженом или његовом браниоцу постављати и додатна питања ради бољег разјашњења одређених нејасноћа.
Члан 66.
Ради утврђивања материјалне истине вијеће може прибављати и утврђивати одређене доказе и по службеној дужности.
Одлагање расправе
Члан 67.
Расправа ће се одложити ако није могуће извести одређени доказ без чијег извођења није могуће утврдити право стање ствари или донијети одлука или би исто било знатно отежано.
У рјешењу којим се одлаже расправа одредиће се дан, час и место када ће расправа бити настањена.
Доказни поступак
Члан 68.
Доказивање обухвата све чињенице за које вијеће сматра да су од значаја за правилно пресуђење.
а) Свједоци
Члан 69.
Као свједоци позивају се лица за која се вјерује да имају непосредна или посредна сазнања о повреди или злоупотреби која је предмет расправљања или о другим важним околностима у вези са истим.
Члан 70.
Свједок који се саслушава претходно ће се опоменути да је дужан говорити истину и да ништа што му је познато не сме прећутати као и на последице лажног сведочења.
Свједоци се саслушавају одвојено а одговоре на постављена питања дају усмено.
Члан 71.
Свједок се позива да изнесе све што му је познато о предмету расправе након чега му се могу постављати појединачна питања ради проверавања, допуне и разјашњења.
Свједоку је забрањено постављати питања у којима је већ садржан одговор.
Свједоци се могу суочити ако се њихови изкази не слажу у погледу важних чињеница.
Свједок ће се увијек питати како му је познато оно о чему свједочи.
Члан 72.
Ради смањења трошкова поступка Суд може уважити и писану изјаву свједока дату у просторијама ГБО/ОБО односно БОРС овјерену од стране овлаштеног лица или од стране надлежног органа (локална заједница, нотар, суд и сл.).
б) Вјештаци
Члан 73.
Суд ће извести доказе вјештачењем када је ради утврђивања или разјашњења неке чињенице потребно стручно знање којим Суд не располаже.
Вјештачење обављају вјештаци из реда овлашћених судских вјештака.
Вјештачење по правилу обавља један вјештак а када Суд процени да се ради о сложеном вјештачењу за исто може ангажовати и одређену стручну установу, болницу, институт, факултет и слично.
Члан 74.
Вијеће одлучује да ли ће вјештак изнети свој налаз и мишљење усмено на расправи или ће га Суду доставити у писаној форми прије расправе.
Суд ће одредити рок за писмено подношење налаза и мишљења вјештака Суду.
в) Увиђај
Члан 75.
Увиђај се предузима када је за утврђивање или разјашњење неке важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање.
Увиђају могу, ако је то неопходно, присустовати и вјештаци.
Члан 76.
Ако се увиђај врши ван претреса, обавиће га Предсједник већа или члан вијећа.
Странке ће се увек обавјестити када ће се и на ком месту обавити увиђај са напоменом да могу присустовати истом.
Завршна реч странака
Члан 77.
По завршетку доказног поступка, Председник већа даје реч странкама, прво Покретачу поступка а затим оптуженом или његовом браниоцу.
Члан 78.
Након завршних ријечи странака, Предсједник вијећа ће објавити да је Главни претрес завршен а вијеће ће се повући на вијећање и гласање ради доношења одлуке.
Записник
Члан 79.
О Главном претресу и свим радњама предузетим у току претреса саставља се записник.
Записник садржи: назив Суда, састав вијећа, назначење повреде или злоупотребе, дан, мјесто и вријеме претреса односно расправе, податке о странкама и другим присутним лицима са назначењем њиховог својства, изказе странака, изјаве сведока, налаз и мишљење вјештака, резултате увиђаја, констатације о читању писаних доказа, рјешења која су донијета у току претреса и друге податке о радњама предузетим у поступку.
Члан 80.
Записник пише записничар а саставља га односно диктира Предсједник вијећа
Текст записника не сме се брисати, исправљати и мењати а прецртана мјеста морају остати читка.
Записник потписује Предсједник вијећа и записничар а странке и други учесници у поступку ако је њиме засведочена радња у којој су исти учествовали.
Прије потписивања записника од стране странака или других учесника у поступку биће им прочитана засведочена радња у којој су учествовали и омогућено да уложе своје примједбе и сугестије које ће се констатовати записником.
Предсједник вијећа и записничар потписују записник и ако странке и други учесници у поступку то одбију да учине, што ће се констатовати уз навођење разлога за исто, а такав записник има снагу доказног средства о засведоченим радњама.
Доношење одлуке
Члан 81.
Одлуке вијећа доносе се након усменог вијећања и гласања
Одлука је донијета када је за њу гласала већина чланова вијећа.
Члан 82.
О вијећању и гласању саставља се записник који потписују сви чланови вијећа и записничар.
Записник о вијећању и гласању чува се у списима предмета у затвореном омоту.
Члан 83.
Предсједник вијећа руководи вијећањем и гласањем старајући се да се сва питања свестрано и детаљно размотре и гласа последњи.
Чланови вијећа не могу одбити да гласају о питању које постави Предсједник вијећа.
Члан 84.
При доношењу одлуке прво ће се сагледати да ли је оптужени учинио повреду или злоупотребу која му се ставља на терет и да ли је за то одговоран, а затим ће се гласати о мјери коју треба изрећи.
Приликом одлучивања о мјери коју треба изрећи суд узима у обзир све околности случаја а нарочито води рачуна о степену кривице оптуженог, тежини дјела и посљедице, отежавајућим или олакшавајућим околностима, личним својствима оптуженог, његовим односом према дјелу и посљедици као и о другим важним околностима које могу утицати на изрицање строжје или блаже мјере.
Члан 85.
Вијећање и гласање врши се на затвореној сједници.
У просторији у којој се врши вијећање и гласање могу бити присутни само чланови вијећа и записничар.
Врсте одлука
Члан 86.
Суд, након завршетка Главног претреса, може донијети једну од сљедећих одлука.
– Одлуку којом се Оптужни приједлог одбија,
– Одлуку којом се оптужени ослобађа од оптужби, и
– Одлуку којом се оптужени оглашава одговорним.
Члан 87.
Одлуку којом се Оптужни приједлог одбија, Суд ће донијети:
– ако је Оптужни приједлог поднесен од стране неовлашћеног лица,
– ако Покретач поступка од започињања Главног претреса падо његовог
завршеткао одустане од Оптужног приједлога,
– ако је оптужени за исто дјело већ правоснажно осуђен, ослобођен одговорности или је
поступак против њега рјешењем правоснажно обустављен а не ради се о случају када је
могуће понављање поступка, и
– ако је наступила застарјелост покретања или вођења поступка.
Члан 88.
Одлуку којом се оптужени ослобађа од оптужби, Суд ће донијети:
– ако дјело за које се оптужени терети по оцјени суда не представља повреду или
злоупотребу,
– ако се утврди да постоје околности које искључују одговорност оптуженог и
– ако није доказано да је оптужени починио дјело за које се терети.
Члан 89.
Одлуку којом се оптужени оглашава одговорним Суд ће донијети кад су испуњене све претпоставке у погледу дјела, учиниоца и одговорности и процесни услови у погледу доказа за проглашење оптуженог одговорним.
Изрека одлуке којом се оптужени оглашава одговорним мора да садржи поред личних података оптуженог и одлуке о кривици и податке о повреди или злоупотреби и меру која се оптуженом изриче.
Поред увода, изреке и обрзложења, одлука из става 1 овог члана обавезно мора да садржи и поуку о правном лијеку.
Мјере које се могу изрећи оптуженом који је одлуком оглашен одговорним
Члан 90.
Оптуженом који је одлуком Суда оглашен одговорним за повреду или злоупотребу која му је стављена на терет Оптужним приједлогом, може се изрећи једна од следећих мјера:
– Забрана обављања дужности и/или вршења функција у органима и телима МБО,
ОБО/ГБО и БОРС-а, у временском периоду до четири године.
– Искључење из БОРС-а са забраном поновног учлањења у временском периоду до једне
године.
– Забрана обављања дужности и/или вршења функција у органима и телима МБО,
ОБО/ГБО и БОРС-а, у временском периоду од четири до осам године.
– Искључење из БОРС-а са забраном поновног учлањења у временском периоду од једне
до осам година.
-Трајно искључење из БОРС-а.
Мјере дефинисане предходним ставом могу се изрицати и условно.
Члан 91.
Мјере из члана 90. став 1. алинеја 1. и 2. овог Правилника изричу се за лакшу повреду или лакшу злоупотребу а остале мјере се изричу за тежу повреду или тежу злоупотребу.
Објављивање одлуке Суда
Члан 92.
Одлука Суда се објављује по правилу одмах по њеном доношењу.
Предсједник вијећа ће у присуству странака јавно прочитати изреку одлуке и укратко саопштити разлоге одлуке.
Изузетно од става 1. и 2. овог члана у сложеним предметима одлука ће се у писменој отправци доставити странкама најдаље у року од 30 дана од дана њеног доношења.
Одлука која се објављује мора се у писаној форми израдити у року од 15 дана по њеном објављивању а странке се позивају да у Суду преузму овјерен препис одлуке или им се иста доставља путем препоручене пошиљке.
Жалба на првостепену одлуку
Члан 93.
Против првостепене одлуке лице оглашено одговорним , односно његов бранилац или Покретач поступка могу поднијети жалбу Другостепеном суду у року од 15 дана, од дана уручења Одлуке.
Жалбом се Одлука може побијати у цјелини или дјеломично.
У дијелу у ком одлука није побијана жалбом, иста постаје коначна и извршна након њене правоснажности.
Жалба мора да садржи:
– означење одлуке против које се изјављује жалба,
– изјаву да ли се одлука побија у цјелини или у одређеном дијелу,
– разлог жалбе и
– потпис подносиоца жалбе.
Члан 94.
Одлука Суда се може побијати због:
– битне повреде правила поступка,
– погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и
– погрешне примјене материјалног права.
Члан 95.
Битна повреда правила поступка постоји:
– ако Суд није био прописно састављен, ако је судио члан Суда који је морао бити изузет,
ако је у доношењу одлуке учествовао члан Суда који није учествовао на главној расправи
– ако је одлучено о захјтеву који не спада у надлежност Суда,
– ако странци незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања није дата
могућност да расправља пред судом,
– ако је у поступку учествовало лице које не може бити странка у поступку, ако пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за учешће у поступку пред Судом или за поједине радње у поступку, ако се ови недостаци односе на странку која је изјавила жалбу,
– ако је одлучено о захтјеву по коме је већ донијета правоснажна одлука или о захтјеву по
коме већ тече поступак и
– ако Одлука Суда има недостатака због којих се не може испитати, а нарочито ако
је изрекао Одлуке неразумљива, ако је противрјечна самј себи или разлозима Одлуке, или ако Одлука нема упоште разлога или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама.
Члан 96.
Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање постоји кад је суд неку битну чињеницу погрешно утврдио, односно кад је није утврдио.
Члан 97.
Погрешна примјена материјалног права постоји када суд није примијенио неку одредбу материјалног права коју је требало да примијени или кад такву одредбу није правилно примијенио.
- Поступак пред Другостепеним судом
Члан 98.
Суд у другостепеном поступку мора одлучити о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
Члан 99.
Другостепени Суд може донијети сљедеће одлуке:
- одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену,
- одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену одлуку
- уважити жалбу, укинути првостепену одлуку и вратити Суду првог степена предмет на
поновно расправљање и одлучивање.
- уважити жалбу и преиначити одлуку Суда
Члан 100.
Одлука Суда се у писменом облику доставља лицу које је у првостепеном поступку оглашено одговорним или његовом браниоцу уколико га има, као и Покретачу поступка.
Одлука Другостепеног суда је коначна.
Покретање поступка за заштиту права пред надлежним републичким судовима, од стране незадовољне странке у поступку, не одлаже извршење одлуке.
- Трошкови поступка
Члан 101.
Трошкови поступка обухватају: трошкове за рад Суда и рад Покретача поступка, трошкове за свједоке и вештаке, трошкове оптуженог, награда и нужни издаци браниоца, трошкове увиђаја и других радњи у поступку, те други трошкови настали у поступку.
Ако Оптужни приједлог буде одбачен, одбијен или оптужени буде ослобођен од оптужби или поступак буде обустављен због пропуштања Покретача поступка, трошкови поступка намириће се из средстава суда.
Ако оптужени буде оглашен одговорним дужан је сносити трошкове поступка.
Оптужени који буде оглашен одговорним а налази се у тешкој материјалној ситуацији може суду поднети захтев за ослобађање плаћања трошкова поступка или једног њиховог дијела изузев трошкова који се односе на награду и нужне издатке његовог браниоца.
- Извршење мјера
Члан 102.
Мјере се извршавају кад одлука суда постане коначна и правноснажна.
Изречена мјера објављује се на огласној табли ГБО/ОБО односно БОРС-а, гласилу БОРС-а и другим штампаним медијима сходно одлуци суда у сваком конкретном случају.
Члан 103.
О изреченим мјерама Стручне службе ГБО/ОБО односно БОРС-а воде евиденцију.
Примјерак коначне одлуке о изреченој мјери одлаже се у Именик изречених мјера члановима БОРС-а који води надлежни суд.
- Застарјелост
Члан 104.
Покретање поступка застарјева истеком двије године од дана учињене повреде или злоупотребе.
Застарјелост извршења изречене мјере наступа по истеку шест месеци од дана коначности и правноснажности одлуке којом је иста изречена.
Застарјелост се прекида сваком радњом која се предузима ради покретања поступка пред Судом или извршења мјере.
После сваког прекида рок за застарјелост почиње поново да тече, с тим да застарјелост наступа у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико је по Правилнику потребно за застарјелост покретања поступка, односно извршења изречене мјере.
IV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 105.
Овај Правилник важи за све ГБО/ОБО из организационог састава БОРС-а, као и за колективне чланове БОРС-а и исте су дужне да се придржавају његових одредби.
Члан 106.
Судови првог степена и Другостепени суд дужни су поступке водити на основу одредби овог Правилника.
Члан 107.
Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања на огласној табли и интернет страници БОРС-а.
Број: И-01/I-04-245-П-4/17
Датум: 22.06.2017. године
БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ
Миломир Савчић
