Народна скупштина Републике Српске расправљала је 14. и 15. јула на Посебној сједници, о раду Суда и Тужилаштва БиХ и донијела одлуку да се распише референдум на којем ће се грађани Републике Српске изјаснити о раду ових институција. Учеће у раду Народне скупштине и расправу по овој теми узео је и предсједник Предсједништва Душко Милетић.
Предсједник Милетић је у свом обраћању изнио ставове БОРС-а у вези са навеним иниституцијама, њиховим радом, али и уопште о положају српских бораца оптужених за ратне злочине. Због важности ставова изнесених у њему, обраћање предсједника Милетића објављујемо у цјелини.
Поштовани господине предсједниче Републике Српске,
Поштовани предсједниче Народне скупштине,
Поштована Г-ђо предсједнице Владе РС
Поштовани народни посланици и поштовани министри у Влади РС
ДАМЕ И ГОСПОДО
ПОЗДРАВЉАМ ВАС У ИМЕ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И У СВОЈЕ ЛИЧНО ИМЕ.
Данас овдје представљам и заступам Борачку организацију РС по овлаштењу предсједника БОРС-а 
генерала Миломира Савчића.
Борачка организација Републике Српске се много пута до сада оглашавала поводом рада Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине, оцјењујући тај рад селективним, пристрасним, дискриминаторским, непрофесионалним и у суштини на штету српског народа. Последњи пут, скупштина Борачке организације Републике Српске је на својој сједници од 25.12.2014. године, тражила посебну сједницу Народне Скупштине Републике Српске, на којој би се разматрао рад Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине по питању процесуирања кривичних дјела ратног злочина. Наша иницијатива је наишла на разумијевање посланика у Народној Скупштини, тако да је одржана заједничка тематска сједница Одбора за безбједност и Одбора за борачко инвалидску заштиту Народне Скупштине на коме су учешће узели представници извршне власти Републике Српске и невладиних организација и удружења проистеклих из одбрамбено отаџбинског рата. У потпуности је анализиран досадашњи рад Суда и Тужилаштва и о томе су једногласно донијети закључци, које је Народна Скупштина усвојила 17.04.2015.године.
Упознати смо на које су све начине Суд и Тужилаштво селективно примјењивали „правду“ у процесуирању Кривичних дјела ратног злочина. Опште је позната ствар да је, Тужилаштво посебно, под директним утицајем бошњачких политичких партија (о овоме је прије неки дан јавно говорио и одлазећи замјеник амбасадора САД-а у БиХ). Имајући ту чињеницу у виду, увјерени смо да је главни задатак тог Тужилаштва, реализација ратних циљева бошњачког руководства.
Подизањем великог броја оптужница и изрицањем великог броја осуђујућих пресуда према Србима, жели се створити утисак да је на готово читавој територији Републике Српске почињен ратни злочин, да је Република Српска настала на ратним злочинима и да као таква не може постојати.
Свима је познато да се Србима суди од најнижег до највишег нивоа, и то кроз учешће у тзв. удруженом злочиначком подхвату (УЗП) чиме се жели доказати масовно учешће Војске, Полиције и цивилне власти у планирању и вршењу Кривичних Дјела.
У готово свакој оптужници стоји да је ОПТУЖЕНИ као члан Удруженог Злочиначког Подухвата у оквиру систематског и распрострањеног напада ВРС и МУП-а РС, планираног, организованог и наређеног од стране цивилне власти, извршио нека од кривичних дјела ратног злочина. Оваква квалификација оптужнице, упућује на колективну одговорност народа, а не индивидуалну одговорност појединца за конкретно кривично дјело.
Фамозни удружени злочиначки подухват је иначе измишљотина америчких тужиоца који на другачији начин нису могли повезати директног извршиоца са врхом војне или цивилне власти.
Поред покушаја наметања колективне кривице и колективне одговорности читавог једног народа, намјера Суда је да, упућивањем ОШТЕЋЕНИХ-ЖРТАВА, на парнични поступак и тражење одштете од наводног починиоца кривичног дјела, до крајњих граница материјално исцрпи читаве породице и на тај начин им доведе у питање егзистенцију.
Очигледно је да Тужилаштво ради по добро осмишљеном плану. Оптужницама су обухваћене читаве општине за које је у првом реду Тужилштво Хашког трибунала, тврдило да се у њима десио геноцид ( КЉУЧ, САНСКИ МОСТ, ПРИЈЕДОР, ЗВОРНИК, БРАТУНАЦ, ВЛАСЕНИЦА и ФОЧА). Те тврдње никада нису доказане и нико није осуђен за геноцид у тим општинама, али и поред тога тужилаштво Босне и Херцеговине је већ подигло оптужнице за комплетно руководство, цивилно, војно и полицијско у општини Сански Мост, а у најави су и Приједор и друге општине. Оваквом поставком оптужнице и вођењем низа одвојених предмета, опет путем фамозног удруженог злочиначког подухвата, жели се доказати колективна одговорност српског народа.
Наши саборци, који су већ правоснажно пресуђени и налазе се на издржавању временских казни затвора, упознали су нас путем писама или приликом наших посјета, кроз какве су све страшне облике тортура прошли. Тактика Тужилаштва се, у недостатку материјалних доказа, базира на разним врстама уцјена и пријетњи. Тужиоци су врло често користили разне притиске на свједоке, најчешће пријетње да ће у случају да свједок не пристане да лажно свједочи против оптуженог, бити подигнута оптужница против свједока. Врло често се нуди повлачење оптужнице за свједочење против другог оптуженог или други вид уступака.
Можда најтежи облик дискриминације оптужених је дискриминација на националној основи. У чему се огледа и како се остварује та дискриминација?
Послије пресуде суда у Стразбуру у предмету МАКТОУФ-ДАМЈАНОВИЋ када је утврђена погрешна примјена права, тужиоци су се досјетили па су за Србе „резервисали“ квалификацију кривичног дјела за које се може судити по Кривичном закону Босне и Херцеговине ( Кривично Дјело ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ) за које је запријећена максимална временска казна затвора, а за Бошњаке и Хрвате кривично дјело се квалификују по Казненом Закону СФРЈ ( ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА) за које је запријећена знатно мања максимална казна затвора. Интересантно је да је преко 90% Срба опужено за злочине против човјечности, уз занемарљив проценат друга два народа.
Примјер: тројица Срба из Приједора, осумњичени за убиство 5-6 цивила муслиманске националности, оптужени су за кривично дјело ратни злочин ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ а група Бошњака из Трнова, осумњичених за убиство око 130 цивила српске националности, оптужени су за кривично дјело ратни злочин ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА.
Свједоци смо најновијх догађаја око хапшења, изручења па пуштања на слободу Насера ОРИЋА. За ратног команданта 28. дивизије тзв. АР БиХ, постоје свједоци и необориви докази о индивидуалној одговорности за почињена кривична дјела Ратног злочина против ратних заробљеника и цивилног становништва. И поред тога, пуштен је да се брани са слободе. Припадник ВРС из Смолуће, 100% слијеп, без руке, због наводног шамара који је наводно, ударио ратном заробљенику, осуђен је на 2 године затвора и упућен на издржавање казне?!?! Очигледно, по мишљењу Суда и Тужилаштва, клање цивила је мање кривично дјело од шамарања ратног заробљеника.
Мислим да и овај случај може послужити као добра илустрација рада Суда и Тужилаштва БиХ по питању поимања права и правде.
Не можемо а да не споменемо случај Атифа ДУДАКОВИЋА, као још један очигледан примјер дискриминације Срба. Познато је да је велик број Срба осуђен због кривичног дјела НАСИЛНОГ ПРОГОНА НЕСРПСКОГ СТАНОВНИШТВА. Вјероватно сте сви били у ситуацији да видите видео снимке из октобра 1995. године снимљених у рејону Санског Моста, када Дудаковић наређује паљење српски кућа и села. Да Тужилаштво има овакав доказ, против било ког Србина, предмет би давно био процесуиран, а осуђени би се налазио у неком од затвора.
И приликом одређивања притвора, Срби су дискриминисани. Прво што се за иста или слична кривична дјела, Бошњацима и Хрватима у далеко мањем проценту одређује мјере притвора, чешће се примјењује одређене мјере ЗАБРАНА (случај ОРИЋ), а друго што се Србима за мјесто притвора одређују најудаљенији казнено поправни заводи. Примјер, за 7 лица српске националности из Приједора одређен је притвор у казнено поправном заводу Требиње. Овим се осумњичени доводе у тежак положај када су у питању посјете чланова породице, јер због даљине и великих трошкова нису у прилици да их често посјећују.
БОРС је незадовољна и учињеним од стране Републике Српске о утврђивању истине о протеклим догађајима као и пружању правне и друге врсте помоћи лицима осумњиченим или осуђеним за кривично дјело ратног злочина. Познато је шта су, како и колико учинили Хрвати, Албанци па и Бошњаци на пружању сваке врсте помоћи својим сународницима оптуженим за ратне злочине.
Свакодневно смо изложени захтјевима породица лица осумњичених или већ процесуираних за кривична дјела ратног злочина, за пружање разних врста помоћи. Тражи се правна, материјално-финансијска и други вид помоћи. О појединцима који су одслужили казне нико не води бригу, због чега су разочарани у државу. Овакав однос према нашим саборцима који су на издржавању казни затвора, може такође оставити тешке последице по спремност будућих генерација да се, ако буде требало, ставе на располагање народу и држави у одбрани слободе и територије Републике Српске.
Прошло је три мјесеца од последњих закључака Народне Скупштине Републике Српске о раду Суда и Тужилаштва, на жалост ни овај пут није урађено ништа, чак ни по питањима која су у надлежности Републике Српске.
Сматрамо да би Република Српска морала формирати више тимова који би се састојали од адвоката и истражиоца, који би истражили и документовали сваки инцидент из протеклог рата. На тај начин би коначно и без икакве сумње утврдили све околности сваког инцидента појединачно, утврдили узрочно последичне везе и били спремни за сучељавање било које врсте.
Желим овом приликом да истакнем незадовољство БОРС-а, неким поступцима Казнено поправних завода из Републике Српске, када су у питању одређена права осуђених лица. Дешава се да осуђено лице, у складу са законом, тражи од надлежног суда привремени прекид издржавања казне затвора. Суд тражи мишљење Казнено поправног завода о осуђеном лицу. Управа Казнено Поправног Завода даје мишљење у коме истиче да је став затвореника према почињеном кривичном дјелу негативан и да затвореник не осјећа кривицу, те је мишљења да се молби затвореника не може удовољити.
Приликом доношења одлуке, Суд је посебно цијенио наводе из дописа Казнено поправног завода, како стоји у Рјешењу, због чега је одбио молбу затвореника.
Ово сматрамо потпуно непримјереном, па и противзаконитом активношћу управе Казнено Поправног Завода према осуђеном лицу. Такође то сматрамо својеврсним притиском и неовлаштеним преузимањем ингеренција суда по питању утврђивања одговорности осуђеног лица.
На крају, желим да истакнем да нема никакве сумње да Суд и Тужилаштво БиХ нису оправдали своју улогу, напротив у многим ситуацијама њихов рад представља и даље камен спотицања и подјела, чега смо свједоци и ових дана, а убјеђен сам да ће тако бити и убудуће, ако се ништа не промијени.
Борачка организација Републике Српске је преко свог предсједника који је члан Одбора за борачко-инвалидску заштиту, предложила закључак којим се обавезује Народна Скупштина Републике Српске да ће, уколико се не реализују усвојени закључци, предузети мјере на заштити својих грађана.
Ова генерација Срба је очигледно у прилици да мора доносити врло тешке одлуке који утичу на будућност и судбину народа и Републике.
Интерес Борачке организације Републике Српске је политички стабилна и економски јака Република Српска.
Хвала
