Светом литургијом, служењем парастоса херцеговачким устаницима и полагањем вијенаца код спомен обиљежја у Крековима 12. јула је обиљежена 143. годишњица чувене „Невесињске пушке“.
У име Борачке организације свечаности су присуствовали предсједник Предсједништва БОРС-а Душко Милетић и предсједник Одбора ратих војних инвалида Војин Гушић.
Предсједник Предсједништва БО РС Душко Милетић рекао је да су Невесињске пушке најбољи примјер вјековне борбе српског народа за слободу и опстанак на свом огњишту.
– Херцеговцима никада није било жао пролити крв за слободу, што се показало и у Отаџбинском рату – навео је Милетић.
Он је такође подсјетио да нам јединство и слога херцеговачких устаника морају бити узор и у данашњем времену пуном јер само јединство гарантује опстанак тековина насталих борбом од којих је најважнија Републике Српске.
Свечаностима су присуствовали високи републички званичници међу којима и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић, министар породице, омладине и спорта РС Јасмина Давидовић, народни посланици, потомци невесињских устаника и бројни гости.
Код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос српским јунацима из Прве невесињске пушке. На овом историјском мјесту 1875. године опаљене су прве устаничке пушке против вишевјековног турског освајача.
Вијенце је код спомен обиљежја положила делегација Борачке организације, изасланик предсједника Републике Српске, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске,Трећег пјешадијског РС пука, Конзулата Србије у Републици Српској, те представници града Требиња, општине Невесиње и потомци устаника.
Предсједник Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, Миленко Савановић нагласио је да су храбри херцеговачки устаници 1875. године, први пут послије Косовске битке стали на пут тиранији и показали како се брани слобода.
− Устанак се касније проширио и промијенио историју балканских простора, а Невесињска пушка је постала узор ослободилачким ратовима − рекао је Савановић. Он је додао да је величина херцеговачких устанака 1875, 1882. и 1941. године то што су охрабрили српски народ и трасирали борбу против освајача.
Наташа Глигорић, праунука чувеног харамбаше Перa Тунгуза, рекла је да је у рукама њеног претка пукла прва невесињска пушка 1875. године.
– Перо Тунгуз и његови саборци уписали су се у историјске уџбенике, а мала варош Невесиње добила је своје мјесто на историјској позорници Европе – истакла је Глигорић. Она је додала да се осјећа поносно у колијевци предака, чему доприноси и то што и Република Српска брижљиво његује традицију и културу сјећања на историјске догађаје и личности.
У културно-умјетничком програму учествовали су чланови КУД-а „Невесиње“ и Етно групе „Симонида“.
Манифестацију „Невесињске пушке“ организовали су Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, Општина Невесиње, Републичка и Општинска борачка организација.
