Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић дао је 06. новембра интервју порталу SrpskaCafe у којем је коментарисао однос Републике Српске према њеним борцима. Интервју преносимо у цјелости.
Предсједник Борачке организације РС генерал Миломир Савчић са жаљењем и огорчењем каже да Република Српска према својим борцима није показала бригу и поштовање какво заслужују.
Када је ријеч о бившим командантима бригада ВРС о којима је SrpskaCafe писао у протеклих неколико дана, први човјек БОРС-а каже да закон о правима бораца не даје посебан статус официрима ВРС.
– Закон не познаје формацијске дужности које је неко обављао и закон је исти и за обичног војника и за генерала. У оквиру закона призната су и права ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, али закон не даје никакав посебан статус по основу тога ко је био на којој дужности.
Чини се ипак да су активни официри, односно професионални војници у повлаштеном положају у односу на резервне војне старјешине?
– Не, активни официри ни по чему нису у повлаштеном положају. Професионални војници или активни официри су имали одређена права на основу свог животног позива, као што рецимо имају инжењери у свом предузећу или службеници у администрацији или судије и слично. Ја сам се као професионални војник борио за свој народ у РС и три пута сам рањен, али РС послије завршетка одбрамбено-отаџбинског рата није имала никакву посебну обавезу према мени, осим оне обавезе која је проистицала из закона о правима бораца као и према било којем другом демобилисаном припаднику ВРС. Разлика између активних и резервних официра је и у томе што су резервни официри послије рата могли да се врате на своја радна мјеста. Нажалост, постојао је добар дио оних који то нису били у прилици и ту се показала прва небрига РС према својим борцима. Ми имамо примјере да су команданти батаљона послије рата преживљавали бавећи се најтежим физичким пословима. То је та небрига друштва о којој говорим.
Прије пар година у Народној скупштини РС покренута је иницијатива да се резервним официрима који су били команданти бригада, а њих је десетак, обезбиједи посебан статус. Посланици су усвојили и закључак којим су Влада РС и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите обавезани да им обезбиједе додатна мјесечна примања од по неколико стотина марака, али то никада није реализовано. Зашто?
– Народна скупштина РС је донијела јако много закључака и било би добро да се неко позабави тиме колико их није реализовано. Када је ријеч о том конкретном случају, министарство је добило тај закључак, а онда су они предложили да та додатна примања добију путем борачког додатка. И то је замка, јер то не дозвољава закон о правима бораца. Понављам да закон каже да право на борачки додатак има демобилисани припадник ВРС или МУП-а на основу периода проведеног у рату и у зони борбених дејстава и не познаје формацијско мјесто. Значи, статус и додатна примања тих десетак резервних официра се нису могла ријешити путем борачког додатка. Али имам осјећај да је покретач те иницијативе намјерно понудио рјешење које није прихватљиво и које би сваки суд оборио као незаконито или неуставно.
Како коментаришете то што бивши официри ХВО или Армије БиХ имају вишеструко већа примања?
– Коментаришем као велики успјех њихових држава, односно њихове власти која на прави начин зна да цијени своје борце. Ја нисам у рату срео ниједног борца ВРС који је постављао питање каква ће права имати послије рата. О томе треба да води бригу држава и друштво, јер ако тога нема, онда се поставља питање како ће тај борац сутра поново кренути у одбрану Републике Српске?! Дакле, борац треба да зна да ће његова дјеца да остану на сигурном и да ће бити обезбијеђена када крене у одбрану РС, али ја више нисам сигуран да ће то бити тако. Та небрига је катастрофална порука борцима.
Да ли официри оптужени за ратне злочине пред Судом БиХ имају икакву помоћ од БОРС-а или власти и зашто немају?
– БОРС нема средстава. Имамо нешто веома мало и помогнемо понеком појединцу да поправи кућу или да дјеци обезбиједи књиге, али то су врло, врло мала средства. Настојимо да им помогнемо у поступку одбране одређеним документима или проналажењем свједока. Многоструко би значило да је то боље организовано и када би рецимо у регионалним центрима РС постојали тимови задужени за помоћ у одбрани. Дакле да у Бањалуци, Приједору, Добоју, Бијељини и осталим регионалним центрима постоје по најмање два адвоката и два истражиоца са задатком да помажу оптуженима. Нажалост, тога нема.
Да ли је БОРС покретао такву иницијативу према властима?
– Како да не! Па постоје закључци НСРС о раду Суда и Тужилаштва БиХ из априла 2015. године којим се Влада РС обавезује да обезбиједи финансијску подршку Фондацији „Помоћ“ која дјелује при БОРС-у како би се помогло оптуженима за ратне злочине, али и тај закључак је остао мртво слово на папиру.
Шта је са Фондацијом Помоћ?
– Управо сам вам рекао шта је! БОРС нема средстава за њен рад, а власт се оглушила о закључке НСРС! Оно што је поражавајуће је и што имам податке да је општина Хаџићи донијела одлуку да Муслиманима из Хаџића који су оптужени за злочине над Србима у логору Силос додијели по 40 000 КМ за одбрану. Исто тако, послије подизања оптужнице против Драгана Викића и осталих за злочин у Великом парку у Сарајеву, Кантонална скупштина је одмах донијела одлуку да им се да по 70 000 КМ. Не морам вам ништа више рећи, сами извуците закључак!
